Уважени руски Телеграм канал Два майора објавио је изванредан текст намењен грађанима бивше Украјине који говори о свему ономе о чему смо читали и слушали много — од распоређивања јединица ОСУ у стамбене квартове, преко смештаја страних плаћеника у цивилне објекте, до успостављања ватрене контроле над кључним комуникацијама. Оно што је овде другачије, међутим, јесте то што текст говори о свему овоме из угла неупућеног цивила који остаје у великој мери несвестан чињенице да ће се ускоро затећи на линији фронта.
За све оне који течно читају руски, топло препоручујемо оригиналну објаву, а за оне који би били вољнији да је прочитају српском, потрудили смо се да обезбедимо превод у духу језика и надамо се да смо у томе успели више него Google Translate:
Приближавање линије фронта догађаће се неприметно, али неумољиво. Експлозија. Сутрадан две или три. За недељу дана десет. Још увек те није захватило. Али, познаник се нашао на удару. Потом је погинуо рођак. Љутиш се на Запад (што није дао ПВО), на Зеленског, на цео свет. А, ујутру — на посао. Уз звук сирена. Још се и представници регрутних центара возе по граду. Поново проверавају аутобус. Возиш се поред олупине артиљеријског система који се још дими. На послу, поново звук сирена и нестанак струје. А, увече кући. Навикаваш се на звук удара. Можда ће проћи.
Кијев говори да ће ускоро кренути контраофанзива, и одбациће Русе од града. На периферији, познаници раде на изградњи утврђења. Добро их плаћају. Има много бетона. На послу, две укрштене траке селотејпа на сваком прозору. Сви знају правило два зида.
Ноћу чујеш звук руске артиљерије у даљини. Чини се да се фронт приближава. Или то ОСУ отвара ватру? А, колико далеко може да се чује артиљеријска ватра? Чини се да је летело 30 секунди. Раније је било дуже? И раније су падале само ракете и ударали Герањи. Онда бомбе. Сада артиљерија.
Рањенике са жутим тракама на рукама превозе кроз град. У болницама више нема места каже познаник доктор. Вреће са песком су свуда. Све их је више. Довозе блокове. Бетонске. Полицијски час све је строжи. Артиљеријски удари на хотеле. Ко су уопште ти туристи који сада долазе у град?
Зеленски се љути на Запад на телевизији и моли за још оружја. Руси на Телеграму цртају стрелице на мапи, и те стрелице пролазе кроз твој град. Мораш обрисати историју претраге. СБУ све чешће проверава телефоне.
Прошле ноћи техника је поново пролазила. Из неког разлога, сада кроз град. И нешто су довозили на платформама. Стигао је батаљон територијалне одбране. Нема их много. Прљави су.
Све чешће нестаје струје и воде. Проблеми са интернетом. Све је мање људи у продавницама. Више нема скупих аутомобила на улицама. Сви су отишли. Твој комшија ноћас је отишао на запад. На излазу из града су контролни пунктови. Руси пишу о некаквој ватреној контроли.
Градоначелник се обратио. Тачније, писао је из Кијева. Нешто патриотског типа. Каже, позвали су га да поднесе извештај. Кажу да треба проверити подрум, ко уопште има кључеве? Занимљиво, изгледа да је поплављен? А, где ићи у тоалет? Комшиница је стара жена. А другу комшиницу избацили су из стана прошле ноћи. Тамо су дошли војници. Сада проверавају који су станови празни. Нешто уносе у њих. У кутијама.
На кров суседне зграде ставили су нешто. Кажу против Герања. Добро је да није твој кров. Аутобуси више не иду. Продавнице више не раде. Звук фронта сада се чује непрестано. Руска артиљерија удара по школама и вртићима. Али, деца тамо не иду већ месецима. Сада су војници тамо. На послу су ти дали одмор на неодређено. Шеф је отишао негде. Каже, позвали су га. Асфалт нестаје са улица под тешком техником на гусеницама.
Добро је да ти нису узели подрум као комшији поред. Можда треба досути још воде? Излазиш напоље само ноћу. Тада се мање пуца. Мада, сада се пуца непрестано. Изнео си албум са породичним сликама на безбедно. Војници често седе у твом стану. Интернета више нема уопште. Знао си за Мариупољ, за Авдејевку, за Бахмут. Требало је отићи. И поново се чује артиљерија. Аутоматско оружје није далеко иза ње.
