Док светски медији настављају да пишу о некаквом расколу између Европе и САД, као и рушењу јединства колективног Запада, а тиме и постојећег светског поретка, чини се да НАТО снаге распоређене на северу Европе, односно у балтичкој регији и на Скандинавском полуострву остају у потпуности изузете од било каквих унутрашњих несугласица, настављајући да интензивирају своје активности и спроводе провокативне маневре који су несумњиво усмерени против Русије.
Летови НАТО авијације дуж руских граница
Тако је 6. марта изнад акваторије Балтичког мора забележен драматичан раст активности НАТО авијације, укључујући ту два америчка извиђачка авиона CL-650 Artemis који су у пратњи једног Е-3А из ескадриле под директном контролом централне европске команде НАТО (SHAPE) летели дуж граница Калињинградске области, руске ексклаве смештене између Пољске и Литваније.
Истовремено, још две извиђачке летилице Boeing RC-135 из редова америчке и британске авијације патролирале су дуж обода Псковске и Лењинградске области, док је крај границе Републике Карелија примећен шведски Gulfstream IV.
У свему овоме, можда најзначајнији догађај био је појављивање америчког стратешког бомбардера Boeing B-52 Stratofortress који је након демонстративног лета практично уз саму границу Калињинграда ушао у ваздушни простор Финске, где је наставио да изводи маневре дуж обода Републике Карелије и Мурманске области.
Војна вежба блокаде Финског залива
Паралелно са овим догађајима, финска морнарица организовала је велике војне вежбе Lumiukko-2025 са учешћем не мање од 14 бродова и око 800 војника — формално, основни циљ ових вежби било је увежбавање изолације зоне бробених дејстава, укључујући ту и употребу морских мина за коју су задужени специјализовани инжењерски бродови који су се кретали уз заштиту ракетних чамаца.
Имајући на уму чињеницу да се финска флота у неколико наврата приближавала уском појасу међународних вода који представља једини поморски пут за руске бродове у Балтичком мору, сви су изгледи да је стварни циљ вежби била управо блокада Финског залива о којој је почетком фебруара отворено говорио министар спољних послова Естоније Маргус Цахкна.
Позадина догађаја
До овог развоја ситуације долази у светлу радикалне милитаризације балтичког региона која је праћена драматичним порастом броја НАТО мисија које су фокусиране на стратешки значајну акваторију — уколико свему овоме додамо и бројне инциденте повезане са оштећењем подводне инфраструктуре за које колективни Запад без икаквих доказа оптужује Русију, постаје јасно да догађаји из претходних неколико дана не представљају никакав изузетак, већ само нову етапу балтичке стратегије НАТО.
И ова чињеница доводи у питање не само медијске наративе о некаквом расколу унутар западог блока, већ и наводно мирољубиве намере администрације Доналда Трампа — о каквом је тачно отопљавању односа са Москвом могуће говорити када Вашингтон ангажује 7 извиђачких летилица НАТО да прате реакцију руске ПВО на појављивање америчког стратешког бомбардера на самој граници руског ваздушног простора?
