Прошло је пет дана од кад је руски председник Владимир Путин на заседању Савета безбедности РФ на тему нуклеарног одвраћања открио основне тачке нове нуклеарне доктрине чије се објављивање у пуном тексту очекује у наредним данима — у овом тренутку познате информације о новитетима могу се угрубо поделити у две категорије. Прва од њих практично представља одговор на искуство СВО у смислу модернизације доктрине и њеног усклађивања са реалијама савременог сукоба што је било како очекивано, тако и преко потребно. Друга категорија, међутим, тиче се заштите суверенитета Белорусије.
Како је СВО изменила руску нуклеарну доктрину?
Крајем маја, када су ОСУ извеле удар беспилотним летилицама на руску радарску станицу Воронеж-ДМ писали смо о незавидној позицији у коју је ова операција ставила Москву — радило се о нападу на стратешки важан објекат чија би озбиљнија оштећења умањила капацитете Русије у погледу откривања могућег нуклеарног напада и покретања хитног одговора, но упркос томе, природа употребљеног оружја које је било не само не-нуклеарно, већ и мале разорне моћи, учинила је могућу употребу стратешких средстава одгвора немогућом по тадашњој доктрини.
Ситуација је сада другачија — масовно лансирање беспилотних летилица на руску територију сада се дефинише као једнако легитиман повод за употребу нуклеарног оружја као и да се ради о ракетном нападу, без обзира на конвенционалну природу оружја којим се може служити агресор.
Нова доктрина такође онемогућава Вашингтону да се крије иза Кијева — сада, уколико не-нуклеарна држава изврши напад на Русију уз подршку нуклеарне државе, агресија ће се тумачити као колективни напад са свим последицама које из тога произилазе, укључујући ту и удар на стратешке капацитете нуклеарне државе која пружа помоћ агресору.
Руска нуклеарна доктрина и Белорусија
Једнако је интересантно да ће нова доктрина укључивати и тачку према којој ће се агресија на Белорусију такође сматрати поводом за употребу нуклеарног оружја — у неку руку, ово није потпуно неочекивано уколико имамо на уму чињеницу да се руско тактичко нуклеарно наоружање још од јуна прошле године налази на белоруској територији, а у мају ове године, оружане снаге Белорусије извеле су војне вежбе употребе овог оружја потврђујући тако сопствене капацитете у погледу њихове евентуалне употребе.
Ситуација је још занимљивија будући да ће, према речима белоруског министра спољних послова Максима Риженкова, раније најављен споразум о безбедносним гаранцијама између Москве и Минска такође укључивати тачку која ће се тицати употребе нуклеарног оружја што само потврђује да лидери две земље имају озбиљне разлоге да сумњају на могућу припрему војне агресије против Белорусије са циљем даље ескалације ситуације и отварања новог фронта против Русије.
Риженков је и о овоме отворено говорио, поручујући у петак да Запад планира да на територији Белорусије формира ”санитарни кордон” против Русије, а средином месеца са сличним тврдњама иступио је и Белоруски лидер, тврдећи да Минск располаже информацијама које указују на то да НАТО очекује ескалацију руско-украјинског сукоба почетком октобра при чему се могућност проширења зоне борбених дејстава на белоруску територију озбиљно разматра у Кијеву и западним центрима моћи.
Све ово можемо довести у везу и са априликсим обраћањем Александра Лукашенка у ком је он објавио да је белоруски КГБ добио информације о плановима колективног Запада да уз помоћ терористичких група унутар Белорусије формира паралелну Владу на територији Брестовске области која ће потом захтевати увођење снага НАТО на окупирану територију.
С тим на уму, чињеница да ће нова руска нуклеарна доктрина агресију против Белорусије експлицитно дефинисати као casus belli против НАТО говори о томе да Запад није одустао од својих планова, и да ову претњу треба разматрати са максималном озбиљношћу.
