Није било потребно много да колективни Запад и формално започне нову етапу милитаризације Балтичког мора под изговором реакције на оштећење подводног електричног вода Estlink 2 за који је оптужена посада руског брода Eagle S.
Од тренутка када су финске специјалне јединице задржале руски танкер, државе чланице НАТО предузеле су неколико корака — интензивирана је размена обавештајних података, генерални секретар пакта обећао је подршку Финској и Естонији у вези са ситуацијом, а званични Талин ставио је војни патролни брод на дежурство у акваторији Балтичког мора.
Позадина догађаја
Овакав развој догађаја већ у првим часовима након инцидента предвидели су бројни руски аналитичари који су упозорили да ће НАТО искористити ситуацију да додатно повећа своје војно присуство у северним морима и тако се припреми за могућност евентуалне блокаде Финског залива чиме би био пререзан морски пут којим је руска ексклава Калињинград повезана са матицом.
И ово тешко да је изненађење — милитаризација севера Европе представља један од геополитичких процеса који су у значајној мери обележили годину која се данас завршава, а сви су изгледи да догађаји које видимо сада представљају само нову етапу у унапред израђеној стратегији Запада која за циљ има максимално повећање притиска на Русију на северном фронту будућег континенталног сукоба.
