Званични Кишињев јуче је објавио да Молдавија суспендује своје учешће у Уговору о конвенционалном оружју у Европи, допуштајући повратак поштовању одредби у неком каснијем тренутку.

Шта је Уговор о конвенционалном оружју?

Ради се о споразуму који је постигнут у касним годинама Хладног рата, а чији је главни циљ био онемогућавање изненадне офанзиве било НАТО, било Варшавског пакта чије су бивше чланице начелно остале ограничене договором чак и након распуштања војног блока.

Ипак, Уговор је већ дуги низ година само мртво слово на папиру — НАТО је игнорисао кључне одредбе што је довело до одлуке Москве да суспендује своје учешће још 2007, а Велика Британија се симболично повукла из споразума 2023.

Ограничења која су предвиђена Уговором дефинишу зоне забране распоређивања великих ударних група, како и највећи дозвољен број јединица различитих типова технике:

  • 20.000 тенкова
  • 20.000 јединица артиљерије
  • 30.000 оклопних возила
  • 6.800 авиона
  • 2.000 ударних хеликоптера

Импликације одлуке Кишињева

Упркос драматичном повећању војног буџета за чак 70% у последње две године, Молдавија се налази далеко од граница предвиђених споразумом — бар за сада.

Уз све дубљу сарадњу са НАТО Молдавија добија значајне донације својих западних налогодавца и активно милитаризује своје источне регије у ономе што се тешко може тумачити другачије него као припрема за војно решење питања Придњестровља.

И сви су изгледи да се Кишињев повлачи из споразума не због ограничења укупне расположиве технике (она остају недостижна чак и уз сву помоћ НАТО) већ ограничења везаних за концентрацију великих ударних група у приграничним регијама што указује на то да у блиској будућности можемо очекивати наставак милитаризације границе са Придњестровљем.