Након кратког периода релатиовног затишја током ког су светски медији били исувише заокупљени драматичним растом војно-политичких тензија на Балтику, гласинама о мировном плану за бившу Украјину, као и Трамповом демонстрацијом моћи пред владама Јужне Америке, чини се да се пажња светске јавности поново помера ка Гренланду.
Током јучерашњег дана, највиши званичници Данске, укључујући ту премијерку Мете Фредериксен, као и министра спољних послова Ларса Расмусена иступили су у јавност са новим саопштењима по питању развоја ситуације око највећег светског острва, а њима се придружио, помало изненађујуће, и шеф француске дипломатије Жан-Ноел Бароа.
Према француском званичнику, Париз је Копенхагену понудио помоћ у одбрани суверенитета над Гренландом, укључујући ту и војну која би подразумевала размештање француске војске на територији острва у циљу одвраћања америчке агресије. Овај захтев државни врх Данске је, међутим, одбио, што је потврдила и Фредериксенова, поручујући да нема основа сматрати да постоји стварна војна претња. У нешто каснијој изјави, Расмусен је још једном поновио да САД неће добити Гренланд, тако појашњавајући да Копенхаген не планира да одустане од своје тренутне позиције.
На самом Гренланду, међутим, ситуација се чини нешто другачијом — док се различите НВО баве анкетирањем становништва по питању могућег уласка у састав САД, премијер аутономије Муте Егеде поручио је да ће власти аутономије продубити односе са Вашингтоном у сфери рударства, али и одбране, чинећи то под својим условима без обзира на Трампове претензије, али и без обзира на мишљење Копенхагена.
Позадина догађаја
У свему овоме нема превише изненађења — премијер Гренланда још је у првим данима године најавио могуће расписивање референдума о независности након чега би аутономија прогласила сецесију од Данске. Међутим, уз економију која је у потпуности зависна од Копенхагена и практично апсолутно одсуство одбрамбених капацитета, острво просто не може опстати као независна држава већ само може постати сателит неке друге силе. Стога, сви наративи Егедеа о некаквом самосталном одлучивању пре подсећају на покушај да прода суверенитет по најбољој цени.
С друге стране, Француска која је већ иступала у одбрану данског Гренланда у овој ситуацији види прилику да поново покуша да оживи Макронов сан о некаквој независној безбедносној политици ЕУ, са све формирањем јединствене европске армије под вођством Париза — но, као и сви претходни покушаји, чини се да ће и овај бити осуђен на неуспех.
Најзад, што се тиче Данске, политичке елите које су током година предавале свој суверенитет, а од 2022 и своју војну технику према захтевима и у складу са интересима Вашингтона у овом тренутку просто покушавају да спрече репутациону катастрофу, истовремено веома добро схватајући да уколико САД одлуче да заиста посегну за Гренландом, Копенхаген по том питању неће бити у стању да учини ама баш ништа.
