Обраћајући се новинарима по завршетку данашњег састанка шефова дипломатија блока БРИКС, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров поручио је да Русија не види могућност за дугорочно примирије у зони СВО услед одсуства могућих механизама контроле који би спречили ОСУ да изводе провокације какве су забележене током скорашње обуставе ватре у данима око Ускрса.
Он је такође појаснио да је предлог руског лидера Владимира Путина о примирју за Дан Победе део ширег предлога о почетку директних преговора без претходних услова.
Осврћући се на питања о тренутним односима на линији Москва – Вашингтона, Лавров је поручио да две државе покушавају да пронађу равнотежу интереса, додајући притом да Русија неће развијати односе са САД на штету својих партнера из блока БРИКС које редовно обавештава о исходу свих контаката.
Позадина изјава
Узимајући у обзир раније саопштење портпарола Кремља Димитрија Пескова да је питање руског суверенитета над Кримом, ДНР, ЛНР, Запорошком и Херсонском облашћу затворена тема која не може бити предмет преговора, данашње саопштење Лаврова само потврђује тезу да никаквих промена у спровођењу СВО неће бити.
Без обзира на формалне преговоре са Вашингтоном, и замрзавање фронта и примирје под тренутним условима као основни и практично једини предлози колективног Запада остају неприхватљиви за Русију — стога, рат се наставља.
Русија и Азија
Једнако интересантна је и напомена о томе да Москва неће развијати односе са САД науштрб партнера — јасно је да се овде ради о поруци која је пре свега упућена Кини као стратешком партнеру Русије који се тренутно налази у трговинском рату са Вашингтоном и који ће у догледној будућности остати главна мета америчког империјализма и то не само у економском и политичком смислу, већ и војном.
На овај начин, Лавров међународној заједници јасно ставља до знања да руско-кинеско стратешко партнерство задржава апсолутни примат у односу на било какав дијалог са Вашингтоном, те да је покушај САД да забије клин у односе две суперсиле остао неуспешан.
У светлу скорашње потврде учешћа војника Северне Кореје у ослобађању Курске области, јасно је да су Москва и Пекинг успешно формирали моћну евроазијску осу отпора америчкој хегемонији која ће бити све активнија и одлучнија у међународној арени.
