Претходни месеци на Блиском истоку били су обележени драматичним променама од којих је већина била негативна из перспективе свих оних снага које се у текућем глобалном геополитичком сукобу налазе на страни суверенизма и мултиполарности — након годину дана пасивности по питању геноцида у Гази који су без икаквих стварних последица спроводиле оружане снаге Израела, суочили смо се са трагичном погибијом последњих представника ”старе гарде” Ирана и доласком реформиста на власт што није остало без последица по политички курс исламске републике.
Након тога, видели смо и избијање сукоба између либанске Хезболе и Израела при чему је шиитска група претрпела осетне губитке, како у техници и људству, тако и у официрском корпусу и политичком лидерству што је био само још један ударац на Осу отпора. И након свега тога, долази до краха сиријске државности који у овом тренутку наставља да доминира медијским простором.
Оно што ову ситуацију чини још тежом јесте то што она долази као својеврсни одговор на умерени оптимизам претходне године када смо могли видети не само повратак Сирије у Арапску Лигу, већ и успостављање дипломатских односа између Ирана и регионалних арапских држава што је умногоме указивало на слабљење америчке доминације у региону и успон суверенизма — нажалост, ови успеси сада се чине у потпуности анулираним изузетно тешком ситуацијам за читаву Осу отпора, а тако и за све суверенистичке снаге шире. Рат за Блиски исток далеко је од добијеног, а последње битке, на крају дана, биле су изгубљене.
Информациони фронт и кризне ситуације
Баш због тежине ове ситуације, са разумевањем смо се односили према ставу неких уважених колега које су посебно у последњим недељама све агресивније критиковале све оне углове мишљења и извештавања који нису веровали у велику контраофанзиву САА која само што није почела — но, Дамаск је пао, и време је да се ствари ставе на своје место, не из угла ко је у праву, а ко је у криву, већ из угла практичних последица одустајања од објективности.
Контролисање негативних информација валидна је стратегија информационог рата, као и свака друга, но онда када она прерасте у порицање објективне ситуације на терену, појављује се опасност која је сада постала очигледна — уколико су у претходним данима неки извори позивали своје читаоце да престану да читају информације које су описане као део ”турске/израелске/америчке психолошке операције” (мислећи ту на информације које смо, између осталог, објављивали и ми), шта та порука заправо говори у светлу ноћашњих догађаја? Иначе тешка и трагична ситуација учињена је још тежом стварањем лажне наде која није имала упориште у реалности.
Отворено говорити о негативним информацијама кључно је како бисмо се ефективно супротставили очајању које ће покушати да изазове информационо-пропагандна машина колективног Запада, покушавајући да подрије поверење не толико у конкретне суверенистичке снаге, колико у оправданост борбе против западне хегемоније — и управо из овог разлога смо током претходних месеци инсистирали на извештавању о догађајима на Блиском истоку онаквим какви јесу, са свим импликацијама које су, нажалост, биле далеко од позитивних. Уколико се ближимо поразу, битно је да знамо зашто и шта ће уследити после — уколико сами не одговоримо на ова питања, на њих ће одговорити непријатељ. И најзад, изгубљена битка не значи изгубљен рат.
С тим на уму, надамо се да ће уважене колеге преразмотрити своју оцену нашег рада као про-турско-израелско-америчког и да ће, узимајући у обзир тренутне реалије на терену разумети позицију које смо се придржавали и која ће остати наша позиција у будућности — наша рука за сарадњу остаје испружена и на крају дана, сви се ми налазимо на истој страни информационог фронта. А, рат је далеко од окончаног.
