Прошло је више од дванаест сати од несупелог покушаја атентата на бившег америчког председника и кандидата Републиканске партије Доналда Трампа на митингу у Пенсилванији — а информације о починиоцу који је по свему судећи ликвидиран на месту злочина, остају оскудне.
Информација која се појавила непосредно после вести о покушају атентата кривицу је смештала на активисту групе Антифа по имену Марк Вајолетс, но кроз свега сат времена, она је демантована, а појавила се нова верзија по којој је атентатор у покушају био грађанин Кине. Кроз још сат времена, и ова информација је оповргнута, и у овом тренутку више извора тврде да иза злочина стоји амерички држављанин Томас Метју Крукс. Савршен примет информационог хаоса.
Након инцидента, Демократска странка учинила је и наставља да чини све у својој моћи да се огради од инцидента и осуди покушај атентата, одлазећи толико далеко да је актуелни председник Џо Бајден обавио телефонски разговор са Трампом након што је он отпуштен из болнице. И у америчким медијма сада видимо потпуно очекивану ситуацију — прорепубликански медији имплицирају да иза атентата могу стајати Демократе, док они ближи Демократској странци, очекивано, указују на то да актуелна администрација не може бити умешана у инцидент и претварају овај догађај у сопствени аргумент за пооштравање контроле оружја.
Једнако очекивано, покушај атентата имао је драматичан утицај на резултате статистичких истраживања о вероватном исходу предстојећих избора — за мање од 12 сати, подршка Трампу порасла је за 6,7% након чега се вероватноћа победе републиканца процењује на 61,5%.
Позадина догађаја
Говорећи о овом догађају, чини се неопходним још једном подвући оно о чему су врло сликовито јуче говориле колеге са канала Танка црвена линија — евентуална победа Доналда Трампа неће донети радикалну промену америчке спољне политике. Ни према Србији (не заборавимо да је Вашингтонски споразум Београда и Приштине потписан управо уз посредништво Доналда Трампа), ни према Русији (о чему смо писали раније), а посебно не према Кини и Ирану.
Разлог за ово је једноставан — амерички империјализам надилази партијске разлике и фашистичка идеологија америчке изузетности наставиће да обликује политику Вашингтона у догледној будућности, без обзира на то да ли ће она бити начелно изолационистичког или глобалистичког типа.
С тим на уму, интереси такозване дубоке државе, односно, оних политичких, економских и војних елита које остају неоптерећене партијским линијама нису толико непомирљиви са Трамповом победом колико се на први поглед чинити. Да ли би победа Демократа била пожељнија опција? Свакако да да. Но, да ли је би победа Републиканаца била толико недопустива да би ове елите (које су далеко од глупих или непрофесионалних) ризиковале избијање таласа политичког насиља у иначе поларизованом друштву које је ове године већ прошло кроз једну унутрашњу политичку кризу? Вероватно да не.
С тим на уму, остајемо са неколико могућности — атентат је организован од стране Демократа (мада у том случају се поставља питање зашто улога атентатора није додељена професионалцу), од стране Трамповог тима (ову опцију не искључујемо — раст популарности од 6,7% довољно говори, мада питање непрофесионалности атентатора и овде остаје валидно) и најзад, можда се заиста ради просто о личној иницијативи Томаса Метјуа Крукса, ко год он био.
Но, управо последња могућност доводи нас да можда централног питања — уколико иза инцидента заиста стоји само обичан грађанин који никако није професионалац, како су тајне службе направиле овако катастрофалан пропуст? Истина, стрелац је ликвидиран готово тренутно, но упркос томе, чињеница да је снајпер неопажено постављен у рејону значајног политичког митинга чини се несхватљивом за стандарде који се очекују од безбедносних служби великих држава. И врло је вероватно да ће изналажење одговора на ово питање бити кључ за разумевање тога ко стоји иза покушаја атентата.
