Прошлог понедељка, у престоници Омана, граду Маскат, у терористичком нападу на џамију Имам Али убијено је шесторо људи, укључујући ту пет цивила и једног полицајца који је покушао да пружи отпор тројици наоружаних терориста.
Напад се догодио током службе поводом празника Ашуре који игра посебно истакнуту улогу у шиитском Исламу, а након што су сви терористи ликвидирани од стране оманских безбедносних снага, медији повезани са Исламском државом објавили су снимке починилаца са све импровизованом заставом групе, тако преузимајући одговорност за напад.
Позадина догађаја
Имајући на уму чињеницу да је Оман познат као једна од најбезбеднијих држава Блиског истока, у великој мери изузета од регионалних превирања и сукоба, овај напад несумњиво је значајан будући да се одвија на месту на ком он апсолутно није био очекиван — чак и док је Исламска држава била на свом врхунцу у Ираку и Сирији, султанат се није сусретао са терористичком претњом, а чак ни граница са Јеменом није нарушила његову безбедност.
Друга интересантна чињеница јесте та што је за напад одабрана џамија која се налази у кварту Вади ал Кабир који се налази недалеко од главне луке, а где значајан проценат становништва сачињавају привремени мигранти који раде на сезонским пословима у Оману — и у складу с тим, није изненађење што су сви погинули, као и велика већина од око 30 повређених грађани Пакистана.
Све ово указује на врло необичну ситуацију — напад се одвија у једној од најбезбеднијих држава региона, али уз одабир циља који ће осигурати најмањи број жртава међу локалним становништвом. Резултат је изузетно моћан медијски ефекат, пропраћен умереном реакцијом, односно практичним одсуством озбиљног притиска јавности на локалне власти у погледу детаљне истраге или одлучних акција.
С тим на уму, чини се основаним претпоставити да је овај напад организован управо са циљем својеврсне промоције Исламске државе која практично потврђује наративе западних медија о расту терористичке претње — на крају крајева, уколико је држава која је била безбедна 2014 сада на мети радикалних исламиста, онда је моћ терориста заиста поново у успону зар не? А уз све то, практично одсуство жртава међу грађанима Омана омогућава султанату да просто отпише и заборави инцидент као ексцес, не трудећи се да спроведе озбиљнију истрагу о могућим наручиоцима напада.
Другим речима, уколико је овај инцидент заиста био организован од стране других интересних група, потврду те тезе тешко да можемо очекивати. А, с друге стране, Исламска држава добила је преко потребан медијски ефекат, који је, уосталом, одјекнуо и у широј регионалној и светској јавности која је сада утолико спремнија да прихвати тврдње Запада, као и акције које Вашингтон и његови сателити предлажу у форми одговора.
