Интересантно је приметити све чешће критике које чак и званичници кијевског режима упућују официрима ОСУ — у претходних неколико недеља, на мети медијских удара нашли су се бројни команданти, а најскорије, радило се о 59. моторизованој бригади у коју је након бројних замерки официрском саставу послата комисија.
И заиста, у последњих неколико недеља, чини се да је главнокомандујући ОСУ, Александар Сирски више фокусиран на слање истражних комисија у различите јединице, него на вођење борбених дејстава, иако ни он сам није изузет од замерки — пре свега пет дана, посланица Врховне Раде Маријана Безуглаја објавила је да главнокомандујући ОСУ више не верује у победу, те да је више пута исказао спремност да потпише капитулацију.
Позадина догађаја
Као што је увек случај у оваквим ситуацијама, битно је не трчати пред руду и објављивати колапс ОСУ на фронту и последични колапс кијевског режима до краја викенда — у овом тренутку, окончање сукоба, а посебно театрални крах Кијева, није на видику. Но очигледно слабљење режима које је директно повезано са ситуацијом на фронту која је све неповољнија по ОСУ је чињеница коју је тешко побити.
И критике на тему официрског састава ОСУ, укључујући и ону од Безуглаје представљају просто начин пребацивања кривице — политичке власти (сада већ нелегитимне) своју некомпетентност прикривају оптужбама на рачун генералштаба, док генералштаб сваљује кривицу на конкретне официре на фронту, који се на крају дана и сами жале на спремност и способност мобилисаних да се боре.
Све ово указује на можда и најзначајнију чињеницу — пропагандна машина Кијева чија се ефикасност у периоду 2014-2022 не може порећи више није у стању да прикрије истинско стање ствари. Покушаји цензуре показали су се неуспешним захваљујући расту популарности руских Телеграм канала, а све агресивнија мобилизација и напредовање фронта ка западу (посебно у ДНР) не могу се више прикрити глорификацијом повремених противудара ОСУ.
Све ово не значи да је колапс ОСУ у данима пред нама, али несумњиво значи да је конзистентност деловања армије РФ коју смо могли видети у последњих скоро годину дана уродила плодом, а једна од последица ових успеха јесте и губитак позиција Кијева на информационом фронту. И без ове пропагандне надмоћи, фрагментација војних и политичких елита режима несумњиво ће се наставити. А, таква ситуација створиће врло значајну прилику не толико за руске снаге на фронту, колико за проруске илегалце који су све активнији у дубокој позадини непријатеља.
