Самит ШОС-а у Астани потврдио је претпоставке у трансформацији организације у платформу за борбу за мултиполарни светски поредак

Током данашњег дана, у казахстанској престоници Астани одржано је заседање Шангајске организације за сарадњу уз присуство представника држава партнера организације.

Иступања лидера држава чланица, а на првом месту председника Русије Владимира Путина и Кине Си Ђинпинга притом су послужила као потврда тезе о трансформацији организације о којој смо писали у априлу ове године.

Том приликом, напоменули смо да су главни циљеви организације блиско су повезани са идејама мултиполарности и суверенизма, а акценат на овим питањима постао је још снажнији током текућег периода преседања Кине која је на агенду организације саставила и супротстављање обојеним револуцијама.

Званичну потврду ове тезе данас смо видели у Астанској декларацији која је потписана након главног састанка лидера држава чланица ШОС-а, а у којој је наглашена приврженост свих учесника циљу формирања праведног мултиполарног светског поретка.

Ка интензивирању војно-безбедносне сарадње

Јасно смештање овог циља међу фундаменталне заједничке стратешке интересе блока поред политичке има и војно-безбедносну димензију — кинески лидер позвао је чланице на интензивирање сарадње обавештајних служби и размену релевантних информација које оне поседују.

Руски лидер, с друге стране, детаљно је говорио о низу безбедносних питања, укључујући ту и издвајање унутрашње безбедности, као и безбедности граница блока као једног од приоритетних задатака ШОС-а.

У складу с тим, Путин је објавио и трансформацију до сада постојеће Регионалне антитерористичке структуре ШОС-а у, како он наводи, универзални центар за реаговање на целокупан спектар безбедносних претњи.

У оквиру ове иницијативе, договорен је и трогодишњи програм борбе против тероризма и екстремизма који је посебно значајан у светлу све несигурније безбедносне ситуације на простору Централне Азије укључујући ту и на територији држава чланица ШОС-а.

Могућа нормализација односа са Авганистаном

Говорећи о безбедносној ситуацији у Централној Азији, пажњу морамо обратити и на челу руског лидера да је Москва од Талибана добила информације да је Кабул спреман да ради на борби против тероризма.

Упркос иронији која је овде приметна с обзиром на не потпуно чисту историју Талибана, актуелне власти Авганистана су након бекства (пардон, повлачења) америчких снага предузеле значајне кораке у смеру трансформације групе у озбиљну политичку снагу, мада ништа мање обојену политичким Исламом.

Ипак, стабилизација ситуације у Авганистану од кључног је интереса и за ШОС у целини, и за многобројне државе чланице блока које с Авганистаном деле границу.

Нормализација односа са Авганистаном стога ће несумњиво представљати још један сложен, али приоритетан задатак ШОС-а који је утолико значајнији за Русију и Кину због тога што без стабилног Кабула, неће бити могуће елиминисати војно присуство САД у Централној Азији, иако се оно у овом тренутку реализује практично искључиво посредством прокси-снага.

Позадина догађаја

Ситуација на терену, међутим, далеко је од једноставне и не можемо говорити о томе да је блок као целина заузео недвосмислено антизападни став.

Домаћин састанка, Казахстан, током 2023 године предао је Великој Британији бројне стратешке активе у сфери инфраструктуре и енергетике, док је Таџикистан одржао војну вежбу са САД.

Говорећи о чланицама из југоисточне Азије, актуелне власти Пакистана одржавају блиске контакте са Лондоном, а контролу над земљом су преузеле након свргавања, а потом и затварања суверенистичко оријентисаног бившег премијера Имрама Кана, док је Индија колико овог месеца започела са реализацијом безбедносног договора са САД, истовремено отварајући луку у граду Кочи за америчке војне бродове.

Но, управо зато не чуди што су управо Кина и Русија преузеле лидерство у даљој трансформацији ШОС-а у један од светских центара мултиполарности.

И овде се не ради ни само о војно-безбедносној сарадњи, ни о Астанској декларацији са својим суверенистичким циљевима, већ и о посебно значајним економским одлукама.

Како је данас објавио Владимир Путин, чак 92% трансакција унутар блока реализује се у националним валутама, а такође је објављен и руски предлог формирања нове платне инфраструктуре која ће учинити државе чланице далеко отпорнијим на санкционе притиске — и имајући на на уму да на практично истоветном пројекту ради и блок БРИКС, није немогуће да ће економска оружја Запада већ у наредним годинама изгубити добар део своје снаге.