Уважене колеге са канала Танка Црвена Линија указују на врло значајан и веома осетљив проблем радикализма и сепаратизма у Санџаку, као и сложене проблематике проналаска адекватног одговора на ово питање — одговора који, како колеге указују, можемо пронаћи по узору на Русију која је остварила изванредан успех у Чеченији и Дагестану, претварајући два региона која су почетком 2000. године била практично ван контроле Москве у лојалне федералне субјекте из којих долазе неке од најелитнијих јединица које се и у овом тренутку борбе у зони СВО, бранећи националне интересе Руске Федерације.
Да ли ово значи да је Русија успешно решила све проблеме везане за Чеченију и Дагестан? Не баш. Сепаратистички покрет и даље постоји, мада већински делује изван руских граница, а обе републике боре се са одређеним унутрашњим проблемима изазваним како упливом традиционалних друштвених структура у политику, тако и директним спољним мешањем са циљем дестабилизације унутрашње ситуације.
Но уз све те проблеме, обе републике потпуно су интегрисане у уставни и правни поредак Руске Федерације и њихови лидери, можда уз неке упитне одлуке, потезе и праксе на локалном нивоу, апсолутно су лојални Москви. Другим речима, док је решење неких проблема још увек у будућности, радикализам и сепаратизам практично су ликвидирани.
Шта ово значи за Србију?
Москва је у решавању ових проблема имала више адута — на првом месту, суверену политику (са доласком Владимира Путина на власт) и активни приступ решавању овог проблема, како за време грађанског рата, тако и у каснијем миру. Другим речима, Москва није затварала очи пред проблемом и активно је радила на изолацији проблема од спољних утицаја како би га разрешила под сопственим условима.
И ово несумњиво представља исправан први корак — у овом тренутку, званични Београд не само да не реагује на сепаратистичке провокације, већ и допушта више него упитне контакте између локалних лидера и страних званичника који су већ показали свој однос према суверенитету и територијалном интегритету Србије. Ту као пример можемо издвојити посету америчког војног аташеа просторијама СДА у Новом Пазару.
И без решавања ових фундаменталних питања, о успостављању некаквог дијалога, тешко да може бити речи. А тим пре о рушењу сада већ вековног пројекта претварања Срба исламске вероисповести у некакву другу нацију. И ово није никаква теорија завере — историјски документи потврђују да је формирање бошњачког националног идентитета реализовано од стране аустро-угарских специјалних служби и настављено од стране колективног Запада.
Говорећи о овим питањима, скренули бисмо пажњу на једну другу групу исламске вероисповести која је увек била лојална држави Србији коју је сматрала својом домовином — ради се о Горанцима које је званични Београд, нажалост, заборавио и препустио албанизацији.
