Коментаришући резултате свог састанка са америчким председником Џоом Бајденом, лидер Јужне Кореје, Јун Сукјул, театрално је објавио медијима да је савез две земље постао нуклеарни — како је разјашњено у даљим саопштењима, ради се о томе да је на састанку потписан за сада необјављени документ који према речима јужнокорејског председника предвиђа нуклеарни одговор Вашингтона у случају напада Северне Кореје уз употребу стратешког наоружања.
Сукјул такође најављује чешће присуство америчких нуклеарних снага у територијалним водама Јужне Кореје што представља наставак присуства америчких нуклеарних подморница у јужнокорејским лукама — упркос писању неких извора, ово не значи размештање стратешких снага САД у Азији на сталној основи, већ само интензивирање њихове сарадње са регионалним сателитима Вашингтона.
Позадина догађаја
До ове објаве долази у тренутку када се у јавном дискурсу Јужне Кореје могу чути све чешћи позиви на развој националног нуклеарног програма у светлу раста тензија између Сеула и Пјонгјанга који можемо пратити у последњих неколико месеци — почетком текуће године, а након практичног колапса безбедносних споразума између две земље, власти Северне Кореје званично су одустале од политике уједињења корејске нације чиме је срушена дугогодишња основа преговорног протеста.
Тензије преко демилитаризоване зоне, фактичке линије разграничења Северне и Јужне Кореје расле су у више наврата, а неколико пута је дошло и до размене артиљеријске ватре, мада су обе стране предузеле мере предострожности како би осигурале ударе на празан простор. У марту, министар одбране Јужне Кореје Син Вон Сик позвао је специјалне јединице да буду спремне да се, уколико то буде потребно, инфилтрирају на територију Северне Кореје и ликвидирају Ким Џонг Уна. Пјонгјанг је на агресивну реторику одговорио нешто мање од месец дана касније симулацијом масовног нуклеарног удара на америчке снаге у Јужној Кореји.
Све ово створило је ситуацију у којој су одређени гласови у Јужној Кореји почели да позивају на милитаризацију земље, укључујући ту и њено претварање у нуклеарну силу. Сада, споразумом о ком је јавност обавештена само посредно, а који дефинише дејства управо у случају нуклеарног удара на Јужну Кореју, Вашингтон је практично дао још један аргумент овим позивима. И ово није изненађење — уколико би Сеул ”самостално” одлучио да започне са развојем нуклеарног оружја, САД би значајно повећале притисак на Северну Кореју и Кину, додатно подижући тензије у региону, и оправдавајући даље повећање сопственог војног присуства. И све то без формалног нарушавања међународног права.
