Дуг период релативног затишја и статичности линије фронта на крајњем југу зоне борбених дејстава, како се чини, најзад је окончан, а армија РФ је у серији одлучних офанзивних дејстава успешно преузела иницијативу, приморавајући непријатеља да реагује на променљиву ситуацију на терену.

Паралелно са новим тактичким успесима на јужнодоњецком правцу, руске снаге прошириле су зону своје контроле дуж источног обода сада исушеног Каховског резероара, пробијајући непријатељску одбрану на периферији насељеног пункта Каменско — с обзиром на релативно мали број снимака са средстава објективне контроле, аналитичари напомињу да продор армије РФ кроз непријатељску одбрану може бити дубљи у односу на тренутне званичне процене, посебно имајући на уму чињеницу да је значајан број јединица ОСУ био окружен након што су, судећи по снимцима, руске јуришне групе пришле њиховим положајима са севера.

Импликације

Упркос томе, у овом тренутку није јасно да ли се радило о покушају учвршћивања у Каменском са перспективама даљег развоја успеха или само испитивању непријатељске одбране, но сви су изгледи да је ово мање значајно — украјинска команда била је приморана да хитно пребаци резерве у насељени пункт, односно на део линије фронта који је до јуче сматран статичним и, у складу с тим, ниског приоритета.

Другим речима, армија РФ преузела је иницијативу и у овом тренутку је руска команда та која одређује темпо и динамику развоја ситуације на бојном пољу, што у светлу дефицита живе силе, блокаде значајних снага у Курској области, те оперативне кризе на покровском и кураховском правцу може представљати врло озбиљан проблем за ОСУ.

И није искључено да је удар на Каменско само почетак читавог низа сличних офанзивних операција на ореховском, али и ширем запорошком правцу — релативно дуго затишје довело је до осипања снага ОСУ на више тачака услед њиховог пребацивања на динамичније делове линије фронта и ово је нешто што руска команда може искористити, приморавајући непријатеља да реагује неплански и тако направи нове тактичке грешке са потенцијално озбиљним последицама.

Имајући на уму висок интензитет деловања руске авијације, беспилотне авијације и артиљерије које свакодневно наносе ударе по положајима ОСУ, укључујући ту и у значајним логистичко-командним центрима као што су Новојаковљевка, Новоандрејевка, Орехов или Мала Токмачка, следећи удар може доћи било где на готово 200 километара дугом фронту на југу Запорошке области — и то, не рачунајући претњу продора са истока, из правца Угљедара, односно ДНР са последичним ударом на Гуљајпоље.

Иако ће јесење кише и добро позната ”распутица” купити кијевском режиму нешто времена, сви су изгледи да ће наредне недеље и месеци доћи са приметном активизацијом борбених дејстава широм читавог јужног фронта што ће ситуацију за ОСУ несумњиво учинити знатно тежом.