После јучерашњег састанка делегација САД и кијевског режима у Саудијској Арабији, читава представа коју је нова администрација Беле куће одржавала у претходним недељама почела је да се руши — од читавог циркуса у овалној соби и формалне обуставе војне помоћи, ситуација је практично дошла до исте оне тачке на којој ју је Џо Бајден оставио.
Након што је украјинска делегација прихватила план о једномесечном примирју о ком је Русија обавештена накнадно, сва претходна ограничења била су уклоњена, једнако брзо како су, не тако давно, и уведена а, како пише The New York Times, размена обавештајних података обновљена је у истом тренутку, док ће деблокада финансијских средстава трајати онолико колико је то бирократски неопходно — за ОСУ ово неће направити разлику, будући да су испоруке америчког наоружања биле формално обустављене мање од недељу дана. Уз то, Трамп је и отворено поручио:
Уколико не натерамо Русију да обустави ватру, ми ћемо просто наставити да ратујемо и снабдевамо Украјину.
Импликације
Јучерашњи догађаји само су коначна потврда тезе да са уласком Доналда Трампа у Белу кућу, америчка политика није промењена — све што смо могли видети у претходним недељама представља просто реторику и медијску представу која тешко да има икаквих стварних последица на терену, можда са изузетком приморавања Европе да озбиљније приступи улози која јој је намењена према стратешким плановима Вашингтона који далеко надилазе партијске разлике.
Фокусирајући се конкретније на зону СВО, предлог једномесечне обуставе ватре има неколико циљева — на првом месту да дипломатским средствима измени ситуацију на фронту, купујући кијевском режиму преко потребно време да реорганизује своју одбрану, попуни своје арсенале и спроведе нови талас мобилизације за који су већ спроведене све неопходне правне и законодавне припреме. Мински споразуми 2.0.
Истовремено, постављајући Русију практично пред ултиматум — прихватити америчку идеју или се суочити са наставком хибридног и прокси-рата рата против колективног Запада, одговорност за колапс идеје мировних споразума сместиће се на Москву, а Трамп ће пред унутрашњом публиком имати валидно оправдање за кардиналну измену спољнополитичког правца. У односу на предизборна обећања, разуме се.
