Јучерашњи напад ОСУ на војни аеродром Моздок у Северној Осетији само је још једном демонстрирао изузетан значај који беспилотна авијација игра у савременим сукобима — мали дронови који представљају изазов за савремене системе ПВО намењене за борбу са далеко већим циљевима изнова се показују као озбиљна претња коју не треба потценити.
Но, намеће се и питање — у светлу континуираних руских удара на војно-индустријски комплекс кијевског режима, како ОСУ и даље производе довољно беспилотних летилица за континуирани притисак на руску позадину?
Како је организована производња БПЛ у бившој Украјини?
Велика већина беспилотних летилица ОСУ производи се и модернизује под директним патронатом западних инжењера који су имплементирали децентрализовани модел који подразумева употребу десетина различитих објеката (неретко зграда које се представљају као напуштене) при чему сваки од њих има практично идентичне капацитете.
Овакав приступ омогућава да се производни процес заштити од поновљених руских удара — уколико је један објекат избачен из строја, производња се пребацује на друге објекте све до његовог обнављања и поновног стављања у функцију. И током овог процеса, производни капацитети практично не опадају.
Како су распоређени и заштићени најзначајнији објекти?
У Кијеву, стручњаци Института Патон раде на унапређивању ракета дугог домета за различита наоружања, укључујући артиљерију, ракетну артиљерију и авијацију, као и високо прецизно оружје опремљено модулима за сателитску или инерцијалну навигацију.
Састављање компоненти за такву муницију организовано је у напуштеној радионици у Новој Гребљи, 70 км од Кијева. Тамо је довезена неопходна опрема, а средства ПВО постављена су у оближњу шуму.
Индустријске радионице у фабрици металне робе Самбор у Лавовској области и у конструкторском бироу Јужној у Дњепропетровску унапређују баражну муницију. Технологија производње је усавршена проучавањем преживелих руских Герања 2, као и набавком компоненти потребних за беспилотне летелице из иностранства.
Истоветан процес одвија се и у фабрици Комунар, истраживачко-производном предузећу Кхартрон-Аркос и фабрици ФЕД за изградњу машина у Харкову. У близини ових објеката налази се најмање један противваздушни ракетни систем, појачан дежурним одредима територијалне одбране са МАНПАД-овима на крововима суседних кућа.
