У последњих неколико дана појавило се неколико више него интересантних информација о могућем појављивању снага ОСУ у акваторији Балтичког мора где могу деловати како против комерцијалних руских бродова, тако и Балтичке флоте руске морнарице са седиштем у Калињинграду.
Приликом посете Володимира Зеленског Варшави, нелегитимни украјински председник разговарао је са својим пољским колегом Анжејом Дудом, као и пољским премијером Доналдом Таском о наводним руским диверзијама и саботажама у Балтичком мору, те могућностима заједничке борбе против истих.
А већ данас, током посете премијера Велике Британије Кира Стармера Кијеву речи је било о некаквом стогодишњем партнерству Лондона и кијевског режима које укључује заједничко осигуравање безбедности у акваторијама Азовског и, поново, Балтичког мора.
Позадина догађаја
Више је него индикативно да се ова тема појавила као готово централна у односима колективног Запада и Кијева у тренутку када је завршено формирање НАТО коалиције од 12 држава са излазом на Северно и Балтичко море приступањем Пољске и Немачке британској мисији Joint Expeditionary Force.
Но, и овај догађај само је последњи у низу сличних, а који недвосмислено указују на планове НАТО да значајно повећа притисак на Русију на северу Европе, укључујући ту и „радикалним“ повећањем војног присуства блока у балтичкој регији које је јуче најавио пољски премијер, или формирањем новог морнаричког штаба CFT Baltic у октобру прошле године.
Упркос свему овоме, али и упркос инцидентима као што је задржавање брода Eagle S и последично интензивирање НАТО патрола у Балтичком мору, колективни Запад, како се чини, још увек није спреман за отворену конфронтацију са Москвом — и управо овде појављује се могућност употребе ОСУ за нападе на руску морнарицу и руске комерцијалне бродове у стратешки значајној акваторији.
Овакав развој догађаја, међутим, за Запад ће представљати игру с ватром — на првом месту, да би ОСУ могле деловати у Балтичком мору оне морају бити стациониране на територији НАТО.
Можда и још значајније, будући да нема сумње да би овакав развој догађаја представљао увод у поморску блокаду Калињинграда, на уму морамо имати чињеницу да руска нуклеарна доктрина предвиђа могућност извођења првог удара у случају покушаја „изолације или блокаде дела руске територије“.
