Иако се израелски удари на Иран и даље настављају, мада нешто нижим интензитетом него што је то било јутрос, а прво активирање ПВО исламске републике је забележено у претходном сату, у овом тренутку је већ могуће ивзући одређене и свакако ограничене закључке о даљем развоју ситуације.

Основни циљ Израела

Упркос томе што је читава офанзивна операција започета под изговором ликвидације иранског нуклеарног програма, појављивање првих сателитских снимака наводно прироритетних циљева открило је знатно другачију слику — већина објеката за које Тел Авив тврди да су уништени (у неким случајевима, ово је потврдио и Техеран) претрпели су само минимална оштећења и врло вероватно могу бити ремонтирани у релативно кратком року.

Ово би се могло тумачити као последица истог изазова с којим се сусреће и армија РФ — велики бетонски објекти веома тешко могу бити у потпуности уништени ракетним ударима које имају релативно ограничену разорну моћ. За решавање овог задатка потребно је или употребити количину ракета која би значајно нарушила залихе или користити гравитационе бомбе што долази са значајним ризиком по авијацију нападајуће снаге.

Ипак, они циљеви који јесу претрпели значајна оштећења јесу војни капацитети и војна инфраструктура — Иран је у претходним часовима практично изгубио сву ПВО на западу земље, значајан део офанзивног наоружања које је било већ распоређено на позицијама, као и неколико највиших официра. Ова чињеница указује на то да је истинкси циљ Израела био онемогућавање Ирана да тренутну ескалацију претвори у дугорочни рат.

Интереси САД

Овакав приступ у потпуности се уклапа са интересима САД који желе да реализују своје стратешке планове на Блиском истоку и тако се лише неопходности даљих инвестиција у одржавање високог нивоа војног присуства у региону — ово на првом месту значи приморавање Ирана на закључивање новог нуклеарног споразума под условима Вашингтона и последично осигуравање дугорочне војне доминације Израела у региону.

Управо из овог разлога, иза сваке сензационалистичке поруке Доналда Трампа којих је данас било напретек, стајао је позив Техерану да се врати за преговарачки сто и прихвати америчке услове.

Импликације

Овакви односи кључних актера потврђују оно о чему смо писали у претходним данима — регионални сукоб је нешто што је желео искључиво Израел, и Вашингтон у овом тренутку покушава да са позиције силе наметне решење које ће у крајњој линији ипак ограничити тренутну ескалацију.

Питање које ипак остаје јесте — да ли после данашњих удара Иран може да пристане на овакав исход и задржи свој суверенитет? На ово ће несумњиво утицати и унутрашње прилике у Ирану које се могу показати као далеко сложеније него што се на први поглед чини. Више о томе, ускоро.