Премијерка Естоније Каја Калас јуче је поручила да неколико држава чланица НАТО већ сада на сопствену одговорност шаље своје војне инструкторе на територије под контролом кијевског режима како би они на лицу места обучавали ОСУ.
Ова одлука излаже војна лица тих земаља озбиљном ризику, сматра Каласова, будући да им је стављено до знања да евентуални руски удари на њих неће бити сматрани поводом за активирање члана пет споразума НАТО о колективној одбрани.
Позадина догађаја
Ово је далеко од првог пута да са Запада стижу поруке било о спремности слања војника НАТО на територију бивше Украјине, било о њиховом присуству — није потребно посебно помињати хистерију Француског председника, као ни скорашње саопштење премијерке Литваније на исту тему.
Као и увек, овде је битно на уму да се овде не ради ни о чему новом, нити заиста непознатном — војници држава чланица НАТО, али и многих других држава налазе се у зони СВО још од најранијих почетака сукоба. Некада у својству плаћеника, а некада инструктора.
Но, суштина се крије у детаљима — официри Запада нису посебно заинтересовани да се излажу ризику, како то исправно примећује естонска премијерка, зарад обучавања ОСУ, али су зато веома спремни да у релативно безбедним командним центрима посматрају развијање ситуације на терену и сами усвајају знања о капацитетима, способностима, тактици и стратегији армије РФ.
С тим на уму, све изјаве (углавном балтичких) сателита Вашингтона треба посматрати у овом кључу — и јасно је да оне не исказују некакву истинску намеру колико проверавају реакцију Москве на могуће повећање званичног војног присуства Запада у зони активних борбених дејстава. На крају крајева, НАТО јесте спреман за ризик, уколико то значи бољу припрему за евентуални директан сукоб са Русијом.