Чак и када остатак колективног Запада макар привремено ублажава реторику, балтичке државе остају преводнице агресивне русофобије — раније данас, премијерка Литваније Ингрида Шимоните поручила је да је је њена држава спремна да пошаље своје снаге у Украјину у склопу „мисије обуке“ додајући да за тај корак она већ има подршку парламента.
Позадина догађаја
Званични Виљнус овде, међутим, обиграва око истине — с једне стране, нема сумње да је поменута мисија већ неко време у плану будући да се ради о сада већ устаљеној пракси НАТО.
Свега неколико недеља раније, у медијима су се појавиле фотографије финских војника у командном центру ОСУ у Харковској области, и оно што је овде значајно јесте то ко пролази обуку у сличним мисијама — и то нису војници ОСУ.
Текући сукоб на територији бивше Украјине представља јединствену прилику за НАТО без непосредне опасности по себе посматра стварна борбена дејства против противника који располаже сличним технолошким капацитетима и војном моћи. А, ово је утолико значајније јер се ради о Русији коју НАТО очекује да, пре или касније, сретне као противника на бојном пољу.
Стога, кријући се иза двосмислене реторике, власти Виљнуса покушавају да истовремено потврде своју позицију ватрених подржавалаца кијевског режима и искористе прилику да буду покушају да се укључе у перспективан пројекат усавршавања сопствених војника.
