Шта лежи иза новог таласа очајања и панике у западним медијима и изјавама високих званичника? И која је у овоме улога Харкова?

Низ западних медија, па чак и високих званичника иступио је у јавност са врло интересантним коментарима везаним за ситуацију на територији бивше Украјине, уз посебан осврт на тактичко-оперативну офанзивну операцију армије РФ у Харковској области.

Тако је амерички Wall Street Journal објавио да војници ОСУ морају признати силу руске армије, док је британски Guardian објавио како је Лондон упозоравао Кијев на опасност офанзиве на Харков, но његова упозорења су игнорисана.

У званичном саопштењу америчког Стејт департмента наводи се да се ОСУ налазе у „невероватно очајном положају„, а начелник војног комитета НАТО нешто уздржаније коментарише да је ситуација за ОСУ веома сложена.

Позадина изјава

Све у свему, све је у расулу, ОСУ је пред колапсом, Кијев пред капитулацијом, Москва је на прагу победе, само да настави офанзиву на Харков — и управо ту лежи суштина.

Ово није први колапс ОСУ у западној штампи — претходни само што се није догодио непосредно пре но што су и САД и ЕУ објавили нове пакете војне помоћи. Другим речима, овај наратив добро нам је познат, и сваки пут до сада имао је одређену функцију.

Овог пута, чини се, задатак Запада је да убеди Москву да је заузимање Харкова кључ ка победи — но, зашто би Запад то желео да уради?

Зашто је Запад спреман да препусти Харков?

Можда због тога што би увлачење армије РФ у дугу и крваву битку за други највећи град бивше Украјине означило практично замрзавање или у најбољу руку успоравање борбених дејстава на већини других праваца. Зато што би то значило да Часов Јар као једно од кључних чворишта одбране ОСУ у ДНР неће бити у центру интересовања руске команде, и да неће бити опкољавања снага ОСУ у Торецку и Њујорку и последичног удаљавања линије фронта од Доњецка.

Другим речима, Запад је више него вољан да пружи веома скупу симболичку победу Русији уколико то значи одлагање испуњења њених стратешких циљева на кључним правцима — окупираним територијама ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области.

Ради се просто о игри живаца и обмане која за циљ има да наведе руску команду да направи грешку и одабере велику симболичку победу уместо медијски мање звучне, али далеко значајније у погледу остваривања кључних циљева СВО.