У светлу скорашњих догађаја у Сирији, као и нове кризе која се обликује на Косову и Метохији, дестабилизације унутрашње ситуације у Грузији где прозападне снаге одбијају да прихвате пораз на парламентарним изборима и активно раде на реализацији сценарија обојене револуције остала је релативно скрајнута у светским медијима — ипак, ови догађаји су од изузетног значаја за јужнокавкаску републику која се у овом тренутку налази на историјској прекретници између повратка суверенитета и потпуног потчињавања Западу које лако може довести до њеног претварања у нови фронт против Русије.
Одустајање од евроинтеграција — Формални повод за протесте
Текућа криза у Грузији почела је 28. новембра када је поново изабрани премијер земље Иракли Кобахидзе објавио да је парламент донео одлуку о повлачењу из приступних преговора са ЕУ у најмању руку до 2028. године — како објашњава грузијски лидер, ова одлука представља реакцију на бриселску политику уцена и претњи којом ЕУ покушава да примора Тбилиси на политичко деловање у складу са интересима Запада, а не сопственим интересима.
Кобахидзе сматра да ће до 2028 Грузија бити довољно економски независна да може поново започети преговоре са ЕУ до 2030, без ризика по сопствени суверенитет.
Ова одлука наишла је на очекивану оштру осуду НВО сектора, као и прозападних снага земље који су позвали грађане на ”спонтане протесте” који за циљ имају, ни мање ни више, него свргавање легитимних власти — на првом организованом протесту у Тбилисију, одлазећа председница државе (иначе француског држављанства) Саломе Зурабишвили иступила је пред окупљене и поручила да је парламент одустајањем од евроинтеграција објавио рат народу након чега је дошло до експлозије насиља.
Ка обојеној револуцији
Испод наратива о спонтаним протестима и стихијском насиљу видимо добро организовано деловање стручњака за обојене револуције — најагресивније групе демонстраната систематски су приступиле задатку уништења камера за видео надзор пре провоцирања сукоба са полицијом која је употребила водене топове за разбијање протеста, приводећи притом оне најактивније учеснике што се за сада показује као више него успешна тактика у спречавању неконтролисане ескалације.
Парламент је такође објавио о увођењу црвеног нивоа безбедности који подразумева ограничење кретања око парламента, као и додатну заштиту стратешки значајних објеката — интересантно је да је након ове одлуке на небу изнад грузије забележено деловање америчког извиђачког авиона U-2S.
Нереди на улицама Грузије који су сада већ постали свакодневно дешавање упркос свом насилном карактеру у западним медијима представља се као борба за слободу народа који је устао против тиранске власти под контролом Москве — другим речима, видимо потпуно очекиване фразе и наративе којима се насилна побуна против демократски изабране власти представља као некаква борба за вољу народа. Иронија ”демократије” западног модела.
У ноћи између суботе и недеље, демонстранти су остварили ограничене успехе у пробијању ка згради парламента која је у једном тренутку запаљена пиротехничким средствима, мада су последице брзо саниране ватрогасним екипама. Током експлозије насиља, председница земље такође је објавила да ће одбити да се повуче са положаја упркос томе што, према грузијском Уставу, парламент бира председника, и нема сумње да Грузијски сан неће одабрати свог директног политичког противника.
Перспективе даљег развоја ситуације
Упркос томе што је Димитриј Медведев данас предвидео црну будућност за Грузију са понављањем догађаја украјинског Мајдана, и евентуалним ступањем земље у оружани сукоб са Русијом, значајан број аналитичара сматра да грузијски парламент не само да има довољну подршку јавности, већ и значајну смиреност и тактичност у свом одговору на кризу да реализација сценарија обојене револуције остаје мало вероватна.
И сви су изгледи да ово тумачење дели и прозападна опозиција која у овом тренутку покушава да одржи висок интензитет насиља на улицама до тренутка када ће председница, према Уставу, бити приморана да оконча свој мандат, а што ће, како је већ најављено одбити да учини — ови догађаји означиће нову епизоду кризе коју ће прозападне снаге покушати да искористе за коначни удар на парламент и последично преузимање власти у земљи. Да ли ће у томе бити и успешни, показаће време, а уколико власти Грузије успеју да се одупру предстојећим хибридним нападима, моћи ћемо говорити о преседану и првом случају када је једна земља након година спољне контроле успешно повратила свој суверенитет.
