Док званични Београд проширује овлашћења НВО сектора, омогућавајући, по први пут у историји, да агенти западног утицаја имају право да износе формалну оцену легитимитета изборних процеса, у свету видимо потпуно супротан процес.
Бројне земље које припадају различитим политичким блоковима и заузимају различите идеолошке позиције предузимају мере усмерене на ограничавање механизама спољног утицаја на унутрашње политичке процесе и контролу деловања НВО на политичкој и информационој сцени.
Грузија
Није изненађење да се Грузија, као једна од ретких држава које су након спроведене обојене револуције успеле да поврате свој суверенитет, налази на лидерском месту по овим иницијативама — званични Тбилиси је након насилних демонстрација и откривања складишта илегалног оружја у октобру унела значајне измене у закон који регулише законито одржавање протеста.
Тако је сада за ношење сузавца, као и блокаду саобраћајница предвиђена казна затвора од 15 дана, за учествовање на непријављеном окупљању 60 дана, за употребу пиротехнике 65. За провокацију полицијских снага ангажованих на терену, као и игнорисање директних захтева безбедносних снага предвиђа се затварање на период до годину дана, односно две године уколико се ради о поновљеном прекршају.
Грузијске власти такође су распустиле Антикорупциони биро који је формиран 2022. на инсистирање ЕУ — како појашњава председник грузијског парламента Шалва Папуашвили, разлог за ово је што се формирани биро није бавио истраживањем корупције, већ је деловао као инструмент спољне контроле. Његова формална овлашћења у марту 2026. биће предата канцеларији Државног ревизора.
Импликације
На овај начин, грузијске власти извеле су снажне ударе на неке од најзначајнијих механизама иностраног мешања, укључујући ту како унутрашњу дестабилизацију путем координације и евентуалне радикализације параполитичких покрета, тако и политичке притиске путем дискредитације власти и државних, односно безбедносних структура.
Притом, ови кораци само су део шире кампање заштите суверенитета која је започета усвајањем закона о страним агентима у априлу 2024. — реакција прозападних снага и њихових спонзора била је тренутна и укључивала је покретање широке антидржавне кампање са покушајима извођења паравојних снага из Украјине на уличне протесте.
Ипак, ефективно деловање безбедносних и обавештајних служби земље неутралисало је непосредну претњу, омогућавајући властима да наставе процес ресуверенизације.
Русија
Од почетка СВО, Русија се сусрела са бројним покушајима унутрашње дестабилизације. Иако је интензитет хибридних напада значајно опао од 2022 — захваљујући федералним иницијативама, ефикасној реакцији безбедносних служби и волонтерском раду на информационом фронту — они се и даље настављају тамо где постоји маневарски простор.
Ограничавање финансирања из иностранства
У последњој недељи октобра, Руска Дума изнела је на разматрање пакет нових закона којима се, између осталог, предвиђа проширење члана Кривичног законика о велеиздаји како би он могао бити примењен и против појединаца који су укључени у антируске активности у иностранству.
Предложене измене такође предвиђају далеко чвршћу контролу над прекограничним финансијским трансакцијама, посебно онда када се реализују у складу са уговорима закљученим у правном оквириму друге државе. Паралелно с тим, планира се и анулирање лиценци и сертификата повезаних са одређеним делатностима уколико не постоји симетрична лиценца релевантне институције РФ.
Најзад, одбијање сарадње у складу са овим тачкама довешће до блокаде свих актива, банковних рачуна и других средстава које припадају организацијама, односно њиховим законским представницима.
Заштита младих на информационом фронту
Истовремено видимо и иницијативе усмерене на информисање младих о информационим и психолошким операцијама, као и осигуравање њихове заштите од деструктивног деловања. Тако је Росгвардија покренула програм едукације чији је циљ да представи концепт информационе безбедности и да упути младе у методологију информационо-психолошког деловања непријатељских актера.
А колико јуче, на снагу је ступио закон којим се предвиђа доживотна казна затвора за све оне који су подстицали малолетнике на саботажу или терористичко деловање.
Импликације
У складу са раније оствареним успесима у сфери заштите суверенитета од хибридних претњи, Русија се у овом тренутку фокусира на пресецање алтернативних канала финансирања антидржавних актера који су успостављени као реакција на претходне мере државе, али и на заштиту оних демографских група које су се показале нарочито рањивим у сусрету са агентуром Кијева, добро обученом од стране западних стручњака.
На овај начин, Москва показује капацитет да флексибилно, благовремено и адекватно реагује на нове претње које су карактеристичне за информациону еру и садашњи историјски тренутак.
Уместо празних фраза или пасивности у светлу ових изазова, руске безбедносне службе активно раде на интеграцији информационе безбедности у шире оквире личне и друштвене безбедности, опремајући нове генерације критичким мишљењем и општим знањем неопходним за успешно препознавање стратешки пласираних наратива и идеја.
