Руска Федерална Служба Безбедности јуче је ухапсила неколико појединаца који су по налогу специјалних служби кијевског режима планирали паљење џамије у Белгороду — након привођења, суочени са великом количином доказног материјала, укључујући ту и преписке са координаторима, терористи у покушају признали су да су радили по налогу Кијева, те да је главни циљ диверзије био изазивање сукоба Хришћана и Муслимана у Русији.
И ово нити је изненађење, нити први пут да Кијев покушава да оствари овај циљ — након трагичног терористичког напада у Крокус Сити Холу, кијевски ЦИПсО спроводио је агресивну информациону операцију која је поред ширења панике за циљ имала управо да свали одговорност за напад на становнике муслиманских регија Русије и на друштвеним мрежама створи илузију њихове подршке масакру. Сличне активности могли смо пратити и након скорашњих напада у Дагестану. Планирани напад у Белгороду, по свему судећи, пратио је исти сценарио, само што су овог пута починиоци били Хришћани, а планиране жртве Муслимани.
Перспективе
Проблеми у миграционој политици, неформалне породичне псеудо-политичке структуре у неким регијама Русије, као и историја сепаратизма представљају објективне факторе ризика које кијевски режим покушава да искористи у циљу унутрашње дестабилизације и у овом погледу најбитнија је благовремена и ефикасна реакција како федералних, тако и локалних власти (које су се након инцидента у Дагестану показале као не потпуно дорасле задатку).
Упркос потешкоћама, одређене позитивне тенденције несумњиво постоје — власти РФ започеле су опсежне реформе миграционе политике (иако по мишљењу неких аналитичара, оне за сада остају недовољне), а одређени мањински лидери и истакнуте личности преузели су одговорност на себе да спрече ширење мржње и неповерења — овде несумњиво морамо поменути Аптија Алаудинова команданта специјалног одреда Ахмат који се показао изванредно у светлу неколико мање значајних инцидената који су могли довести до додатног раста унутрашњих тензија да није било његове брзе реакције.
На крају крајева, можда се чак и неуспели план кијевских служби покаже као нешто позитивно — уколико ништа друго он само потврђује тезу Москве да терористи немају ни веру, ни нацију. И овде се несумњиво налази прилика за ефикасну информациону кампању која може подсетити најширу јавност да се непријатељ налази са друге стране граница Руске Федерације. И надамо се да ова прилика неће бити пропуштена.
