У интервјуу за британски лист Financial Times, премијер Молдавије Дорин Речан још једном је иступио у јавност са сензационалистичким порукама о наводном руском мешању у предстојеће парламентарне изборе који ће се одржати у септембру — овог пута антируски наративи добили су нову димензију кроз тврдњу да Москва планира да након осигуравања победе проруских власти ревидира постојеће споразуме и тако омогући повећање својих снага у Придњестровљу до 10.000 војника.
Одговор Европске уније дошао је готово тренутно — шефица Европске дипломатије Каја Калас објавила је о уласку хибридне групе за брзо реаговање у Молдавију како би директно допринела борби против наводног руског мешања у унутрашњи изборни процес.
Позадина догађаја
Хибридна група за брзо реаговање представља формацију сачињену од специјалиста за хибридно ратовање који се налазе под директном контролом Европске службе за спољне послове (European External Action Service — EEAS), потпуно аутономног тела ЕУ на чијем се челу налази Каласова, а које има овлашћења да делује без консултација или одобрења других институција Уније, укључујући ту Савет ЕУ или Европску комисију.
Другим речима, оно што видимо на терену јесте директно уплитање иностраних специјалиста под контролом једне особе у иначе упитан изборни процес, а све то са циљем осигуравања опстанка марионетског режима Маје Санду упркос вољи молдавског народа — сва статистичка истраживања спроведена у претходном периоду показују да актуелна владајућа странка PAS просто не може осигурати потребну већину што доводи у питање целокупну стратегију колективног Запада за југоисточну Европу.
Иронично је да ситуација за прозападне снаге остаје таква упркос значајним напорима које је државни апарат Молдавије под потпуном контролом Санду и њених налогодаваца са Запада уложио у ликвидацију опозиције — током марта и априла, велики број опозиционих лидера је ухапшен, укључујући ту и главне конкуренте актуелних власти као што су Јевгенија Гуцул, Ирина Лозован или Александар Нестерски који је избегао хапшење тако што се сакрио на непознатој локацији пре изрицања затворске казне од 12 година.
У априлу, званични Кишињев започео је кампању репресије против свих оних друштвених снага које види као проруске — на удару су се нашли рускојезични становници Гагаузије против којих су подигнуте броје оптужнице због примања пензија преко руских банака или просто телефонских позива ка Русији. Притисак расте и на Молдавску митрополију којој је било забрањено да унесе благодатни огањ у земљу, будући да су молдавске власти за ово овластиле Бесарабијску митрополију која се потчињава Румунској православној цркви.
Импликације
Све ово показује да, слично ситуацији коју смо могли пратити у Румунији, колективни Запад евентуални повратак суверенистичких снага на власт у Молдавији види као неприхватљиву претњу сопственим плановима због чега је кишињевском режиму дата carte blanche у погледу обрачуна са политичким противницима и политички ”неподобним” грађанима — проблем је само што се сва репресија молдавског државног апарата показала као недовољна да са осигура жељене резултате на предстојећим изборима.
Због овога, донета је одлука о директној интервенцији западних служби под координацијом EEAS, а бомбастични наступ Дорина Речана био је само медијски увод у спровођење хибридне операције о чијој неопходности је процењено у кабинету Каје Калас знатно раније.
И све ово, иронично, одвија се под изговором заштите молдавског суверенитета од наводног руског мешања у унутрашње политичке процесе — но, таква је, данас, природа европске демократије. Воља народа је прихватљива само онда када је усклађена са стратешким циљевима западних центара моћи. А, онда када није, потребно је просто изменити је.
