Пре неколико часова, власти Етиопије званично су објавиле о почетку рада Велике етиопске ренесансне бране, хидроелектране на Плавом Нилу чијој се изградњи оштро противе Каиро и Картум.
И мада су два од четири генератора активна још од 2022. најаве скорог преласка електране на пуне капацитета обновиле су забринутост низводних Египта и Судана због могућих последица по водостај Нила.
Иако се у овом тренутку значајнији пад водостаја не бележи, ситуација се може значајно променити у сушном периоду — драматичне последице које би овакав развој догађаја имао по прехрамбену безбедност и економију Египта могле би послужити као casus belli за Каиро.
На ово је, након неуспешног покушаја медијације између Каира и Адис Абебе током свог првог мандата упозорио и амерички председник Доналд Трамп, додајући да Египат може „просто дићи у ваздух“ етиопску брану.
Позадина догађаја
Отварање Велике етиопске ренесансне бране одиграва се у светлу повишених регионалних тензија са гомилањем оружаних снага Етиопије и Еритреје у граничним областима.
Етиопске власти не крију наду да ће окончање четрнаестогодишњег пројекта функционисати као фактор кохезије у дубоко подељеној нацији и тако спречити унутрашњу дестабилизацију у случају избијања новог регионалног сукоба.
С друге стране, угроженост националних интереса Египта гарантује да ће Каиро у свакој будућој регионалној кризи деловати, мање или више отворено, са циљем максималног слабљења етиопских позиција.
