У протекла готово два месеца од кад смо се последњи пут детаљно осврнули на развој оперативне ситуације у зони СВО дошло је до значајних промена у зонама контроле које су у великој мери потврдиле наше раније претпоставке — улазак снага армије РФ у Харковску области био је само диверзија усмерена на блокаду резерви ОСУ што је омогућило реализацију руске пролећно-летње кампање на простору ДНР.
На овом оперативном простору можемо пратити ток борбених дејстава на два главна правца — северно и западно од Авдејевке (о чему ће бити више речи у наредним данима), и јужно од Маринке, односно на линији Георгијевка – Константиновка – Водјано – Угљедар – Павловка где су руске снаге јуче око поднева оствариле значајан успех, пресецајући трасу Т-05-24, тако постављајући сцену за интензивирање борби за сам Угљедар.
Битка за Угљедар — Значај и перспективе
Угљедар има како симболички, тако и практични значај — с једне стране, ради се о граду за који се воде борбе практично од самог почетка СВО и где је, услед различитих фактора, армија РФ претрпела значајне губитке, не успевајући притом да се пробије у град. И ово тешко да је изненађење — као један од бивших рударских центара Донбаса, Угљедар испод себе крије мрежу подземних комуникација које се сада кориште за складиштење муниције, као и скривање технике и људства, а бројне индустријске зоне претворене су у моћна утврђења која су се показала да кадрим да задрже јуришна дејства руских снага.
Као такав, Угљедар представља можда и најмоћније упориште ОСУ на југу ДНР које онемогућава развој руске офанзиве ка северу. Но, након учвршћивања руских снага у Павловки и Никољском, гарнизон ОСУ у Угљедару остао је дубоко завистан од две кључне логистичке руте — секундарне која повезује непријатељске снаге у граду са позадином преко Богојављенке, и примарне, трасе Т-05-24 која представља везу града са основном логистичком мрежом ОСУ на југу ДНР преко Константиновке.
Јуче око поднева, у медијима су се појавили снимци руске заставе на овој кључној комуникацији, а према информацијама из отворених извора, потврђено је да је армија РФ остварила напредак од око 2 километра југозападно од Константиновке, пресецајући Т-05-24, задајући моћан ударац непријатељским снагама у Угљедару.
Ово, наравно, не значи да је град пред падом — ситуација је и даље далеко од тога — али се несумњиво ради о значајном тактичком успеху руских снага који ће омогућити армији РФ да повећа притисак на непријатеља на југу ДНР, а у случају даљих успеха, постоје велике шансе да ће пред нама бити последња фаза битке за Угљедар.
Дејства ОСУ
Свесна ове опасности, украјинска команда је колико јуче започела са пребацивањем резерви из Водјаног и из самог Угљедара ка линији контакта — ова чињеница потврђује да непријатељ сматра да је највећа опасност за њега евентуални улазак руских снага у Водјано, и последично поравнање линије фронта на линији Никољско – Водјано.
И ова процена врло вероватно је тачна — уколико јединице армије РФ успеју да прошире своју зону контроле западно од Т-05-24, секундарна логистичка рута ОСУ наћи ће се под ватреном контролом руских снага након чега ће гарнизон у Угљедару бити оперативно опкољен, а непријатељ ће бити приморан да се ослања на нове ”путеве смрти” какве смо већ видели у Артјомовску, Авдејевки и источним предграђима Часов Јара.
Стога, животни интерес украјинске команде на југу ДНР у овом тренутку представља, у најмању руку, замрзавање линије фронта, и сви су изгледи да ће у данима пред нама ОСУ искористити све своје капацитете да спречи даљи продор руских снага, можда уз покушаје сопствених противудара у циљу деблокаде Т-05-24. Но, ситуација на терену указује на то да ће, бар за сада, резерве из Водјаног и Угљедара бити једине снаге којима је поверен овај задатак — оперативне резерве непријатеља у значајној мери су блокиране у рејону Торецка, Часов Јара и у приграничним регијама Харковске области и мале су шансе да ће бити пребачене на југ ДНР.
