У овом тренутку, на обалама Каспијског мора, на територији Казахстана одржава се војна вежба под називом Бирлестик 2024 у којој учествују оружане снаге Азербејџана, Казахстана, Киргизије, Таџикистана и Узбекистана — и овде се ради о довољно значајном догађају на ком ће више од 4.000 војника и 700 јединица технике увежбавати сценарио локализације оружаног сукоба.
Ова војна вежба добила је значајну пажњу у западним медијима управо због тога што се она реализује на постсовјетском пространству, али без учешћа Русије, и изван мултилатералних организација и блокова у којима је Москва заступљена — на Западу ово се представља као доказ слабљења руског утицаја у Централној Азији и последичног отварања простора за улазак евроатлантских структура на ову стратешки значајну територију.
Позадина догађаја
Ситуација је, међутим, нешто другачија — упркос значајним размерама вежбе, апсолутну већину ангажованих снага сачињаваће припадници оружаних снага Казахстана, као домаћина догађаја, и оружаних снага Азербејџана који је можда и најзаинтересованији за реализацију Бирлестика. С тим на уму, сензационалистичке тврдње западних новинара о некаквој демонстрацији независне безбедносне политике централноазијских држава немају упоришта у реалности — ова војна вежба реализује се готово искључиво на иницијативу Бакуа.
У тој ситуацији, Азербејџан још једном делује као заступник интереса Анкаре која је више пута имплицирала да Организацију туркијских држава види као перспективан војни блок — можда најскорије, у мају ове године када је Турска академија за обавештајну делатност предложила војно-безбедносну сарадњу држава чланица под лидерством Турске у циљу супротстављања терористичкој претњи у Централној Азији.
И мада се ОТД у овом тренутку налази веома далеко од било какве форме војног блока, Бирлестик 2024 на информационо-пропагандном плану појављује се као својеврсна илустрација могуће будућности туркијског блока. И управо зато је Азербејџан послао више него значајне снаге на практично бесмислену и готово искључиво демонстративну војну вежбу.
А док се Баку бави промоцијом турских амбиција, Анкара је заузета далеко озбиљнијим задатком — преузимањем казахстанских бродоградилишта. Након вишегодишњих притисака турског гиганта YDA Group, Астана се најзад одлучила за приватизацију бродоградилишта Зенит које још од 2023 сарађује са још једном турском компанијом, ASFAT на изградњи војних бродова за потребе казахстанске морнарице.
Преузимање ових актива за Анкару ће значити контролу над капацитетима казахстанске морнарице, али и, можда значајније, учвршћивање турског присуства у Каспијском мору које представља стратешки изузетно значајну акваторију у неоосманским замислима — након реализације пројекта Зангезурског коридора и последичног копненог повезивања Турске и Азербејџана, Каспијско море постаће кључна транспортна и логистичка артерија ка туркијским земљама Централне Азије, заобилазећи притом територије како Русије, тако и Ирана.
