Бројни снимци са лица места који су се јуче појавили у медијима нажалост су потврдили најмрачније прогнозе у погледу такозваног алавитског устанка, масовних демонстрација против дискриминације које су 6. марта биле пропраћене спорадичним оружаним сукобима између мањинских милиција и оружаних снага под контролом сиријских власти.
Након уласка некадашњих терориста Тахрир ал Шама, а сада некаквих безбедносних снага Сирије у градове провинција Тартус и Латакија које су представљале епицентар протестног покрета, уследило је брутално гушење отпора у крви — чак и према информацијама западних медија и НВО које подржавају актуелне сиријске власти, број убијених цивила износи најмање 162 појединца. Ипак, објављени снимци на којима видимо шокантне призоре масовних стрељања, пребијања, мучења и малтретирања указују на то да је овај број врло вероватно далеко, далеко виши.
Размере насиља су биле толико драматичне, да је чак и званични Дамаск, суочен са огромном количином доказног материјала био приморан да призна да је у Тартусу и Латакији дошло до случајева стрељања, колективног кажњавања и других ратних злочина против цивилног становништва, обећавајући да ће истражити ове инциденте — у свом лицемерју које давно не познаје границе, западни медијски сектор пласирао је наратив према ком нове сиријске власти не знају ко је одговоран за масакр, али да то никако нису могле бити њихове безбедносне снаге.
Позадина догађаја
Трагични догађаји који су се јуче одиграли (и вероватно настављају да се одигравају) на северозападу Сирије показали су да је такозвани алавитски устанак представљао не само катастрофално погрешну процену мањинских политичких лидера, већ практично и поклон за власти у Дамаску које су протесте и инциденте оружаног отпора искористиле као повод да интензивирају етничко чишћење у некада најразвијенијем делу земље, али и да се обрачунају са последњим остацима унутрашње опозиције.
Након што су се у медијима појавили наративи о умешаности припадника некадашње 4. тенковске дивизије Махера Асада у догађаје у Латакији и Тартусу, Дамаск је добио оправдање да поново започне са провером бивших припадника Сиријске Арапске Армије који врло вероватно и представљају језгро око ког може бити формиран истински отпор терористичким властима — бивши челници Тахрир ал Шама, а сада нови сиријски лидери свесни су ове чињенице и несумњиво ће искористити ситуацију да онемогуће овај развој догађаја.
Поред тога, приметно је и да су сиријске власти искористиле ситуацију да консолидују своју власт на оним територијама над којима имају уверену контролу — медијско извештавање о догађајима на северозападу било је усмерено на формирање наратива о некаквом тероризму Асадових лојалиста против ког се сада боре снаге под контролом Дамаска. Истовремено, широм земље организовани су бројни протести подршке дејствима власти чиме је геноцид у Латакији и Тартусу практично легитимизован као некаква противтерористичка операција. И западни медији чине све у својој моћи да овај наратив учврсте и у међународној јавности, потпуно игноришући чињеницу да на терену видимо само масакр цивилног становништва.
