Упркос најавама бројних извора, прошлогодишњи удари нове америчке администрације на уобичајене спонзоре дисидентског деловања и хибридних операција, USAID и National Endowment for Democracy, нису утицали на информационо деловање Вашингтона — иако су агентурне структуре прошле кроз значајно реструктуирање.
У случају Казахстана, значајан део активности који је раније био поверен НВО сектору сада је преузела амбасада САД у Астани која је прошле недеље објавила о инвестицији од 120.000 долара у изградњу мреже за ”мониторинг казахстанског медијског простора”.
О главним циљевима овог програма тешко да може бити отворених питања будући да је и сама амбасадорка Џули Стафт на церемонији предаје акредитивног писма отворено поручила да приоритетни правци њеног деловања укључују смањење руског информационог присуства на простору Казахстана и истовремено повећање америчког.
Позадина догађаја
До овог развоја догађаја долази у светлу саопштења највећег казахстанског телевизијског оператера Алма ТВ о обустави емитовања практично свих рускојезичних канала, укључујући ту и Первый канал који представља основни канал јавно-политичке комуникације Москве на постсовјетском простору.
Није искључено да ова борба против рускојезичних медија представља елемент шире информационе стратегије западних центара моћи у Централној Азији, а коју је јавности у новембру представила норвешка филијала Хелсиншког комитета — у овом документу рускојезично становништво Казахстана означава се као канал утицаја Москве који је неопходно расформирати.
Перспективе
Уколико овај раст интереса Запада за медијски простор Казахстана и политичке позиције рускојезичног становништва сагледамо у ширем контексту све активније економске, али и војно-безбедносне сарадње Вашингтона и Астане, као и промоције наратива о наводном руском сепаратизму и колонијализму појављује се забрињавајућа, али и позната слика — какву смо већ могли видети у Украјини у месецима пре Мајдана.
