У погледу реакција светске јавности, СВО у 2025. години несумњиво су обележила очекивања скорог мира који само што није постигнут. Иако се овакви наративи појављују у медијима практично сваких неколико месеци, смањење непосредног ангажмана САД, као и бомбастична саопштења америчког председника допринели су до сада незабележеном степену сензационализма — мада, без реултата.
У том контексту јуче су се појавили нови драматични наводи о новом мировном плану који су, према изворима Reuters-а и листа Politico Москва и Вашингтон разрадили у тајности без консултација са кијевским режимом — како се наводи, овај план ће у форми свршеног чина бити представљен Зеленском, са јасним очекивањима његове сагласности.
Тачке наводног плана
Основне тачке које су објављене у јавности делимично одговарају неким од руских захтева, укључујући ту смањење броја припадника ОСУ на половину тренутне снаге, забрану поседовања одређених типова оружја дугог домета, повлачење из Донбаса, али и окончање дискриминације РПЦ и повратак руског језика на место званичног.
Оно што у овом тренутку остаје нејасно јесте да ли се овде ради о формули мира или само привремене обуставе ватре — једнако значајно, објављене информације не говоре ништа о предвиђеном статусу Херсонске и Запорошке области које од октобра 2022. представљају конститутивне субјекте Руске Федерације.
Војни контекст
Као што је то неретко био случај у прошлости, и овог пута се наративи о миру пласирају у тренутку када се ситуација на линији фронта недвосмислено развија у корист Русије — ОСУ се у овом тренутку налазе у можда и најнеповољнијем положају од самог почетка СВО, суочавајући се са високим ризиком од колапса фронта на територији ДНР.
Колико јуче, појавиле су се информације о продору руских јуришних група у централне делове Северска, док се борбе у Константиновки већ најмање две недеље воде унутар градске линије. Поред тога, апсолутна већина територије Покровска већ се налази под контролом армије РФ чиме је суседни Мирноград практично опкољен.
Заузимање ова три кључна утврђења отвориће пут руским снагама за удар на Славјанско-Краматорску агломерацију као последње упориште ОСУ на територији ДНР.
Успеси армије РФ бележе се и у Дњепропетровској области где су се борбе већ прелиле у централне делове Новопавловке — муњевит продор руских снага на овом оперативном правцу долази са ризиком од могућих нових референдума на ослобођеним територијама који могу довести до даљих територијалних губитака Кијева.
Политички контекст
Истовремено, кијевски режим суочава се и са озбиљним унутрашњим изазовима — у светлу иначе рекордно ниског рејтинга Зеленског дошло је до избијања корупционог скандала широких размера који је разорио последње остатке кредибилитета актуелне администрације и довео до оставки два министра са потоњим обуставом рада Врховне Раде на неодређено време.
Овакав развој догађаја, посебно у светлу учесталих сукоба становништва са припадницима регрутних центара доприноси израњању врло напете ситуације у којој експлозија унутрашњег отпора режиму не представља немогућ сценарио.
Импликације
Све ово указује на једну озбиљну и вишедимензиону кризу кијевског режима која угрожава сам опстанак антируског пројекта који се на територији бивше Украјине реализује од 2014. године — управо зато, појављивање навода о новој шанси за мир не представљају изненађење.
На војном плану, и Кијеву и његовим западним спонзорима неопходан је предах за консолидацију снага и обнову борбених капацитета, као и макар привремена обустава руских офанзивних дејстава коју ОСУ у овом тренутку не могу осигурати војним путем.
А, на политичком плану, регулисање актуелне кризе, укључујући ту и путем могуће смене Зеленског, незаобилазан је предуслов за наставак борбених дејстава, посебно имајући у виду кључни значај одржавања и проширења процеса мобилизације који се све чешће суочава са организованим отпором становништва.
