Недавно откривање скривених залиха илегалног наоружања у Грузији није изолован случај — веома слична ситуација забележена је и крајем септембра у Казахстану где су безбедносне снаге заплениле 3 аутомата Калашњиков, 16 пиштоља, 4 гранате, 43 ловачке пушке и значајну количину муниције у дванаест различитих области.
Према званичним информацијама, аутоматске пушке и седам пиштоља су идентификовани као део наоружања које је украдено из полицијских станица током масовних нереда у јануару 2022. — у прилог тези о повезаности илегалних складишта са неуспелим покушајем обојене револуције говори и чињеница да су она пронађена управо у оним областима које су била жаришта насилних протеста.
Руски аналитичари скрећу пажњу и на чињеницу да овакви инциденти ни једном нису забележени на северу земље који је током насиља 2022. био упориште продржавних снага — управо становници ових области сада се суочавају са оптужбама за проруски сепаратизам од стране пантуркијских радикалних група које су све активније на територији Казахстана.
Импликације
За унутрашњу дестабилизацију у Казахстану, али и Централној Азији шире могу бити заинтересовани разлучити актери — ту се на првом месту ради о колективном Западу који наставља да следи стратегију формирања кризних тачака дуж руских граница са стратешким циљем потпуне дезинтеграције пост-совјетског простора.
Но, не треба потценити ни спремност Турске која већ контролише одређене стратешке активе Казахстана да искористи сценарио контролисаног хаоса како би повећала сопствени утицај — примарно војно-безбедносни — у централноазијској земљи.
Без обзира на питање њиховог непосредног координатора, паравојне групе које настављају да делују у Казахстану готово четири године после претходне ескалације представљају не само озбиљан безбедносни изазов, већ и ефикасан механизам притиска на Астану чија се формално мултивекторска политика већ извесно време креће у правцу заокрета ка Западу.
