Тешко да би дешавања у Непалу привукла такву пажњу српске јавности да супротстављене стране актуелне друштвене поделе у истој нису виделе било пример за следити, било упозорење о стварним последицама тоталне дестабилизације.
Ако оставимо по страни медијску инструментализацију ових догађаја на домаћем терену, неопходно је запитати се шта заиста стоји у корену кризе у азијској држави.
Узроци кризе
Захтев за регистрацијом дигиталних медија при Министарству телекомуникација са последичном блокадом друштвених мрежа послужио је као формални повод за протесте, мада бројни аналитичари скрећу пажњу на дугогодишње унутрашње проблеме који су допринели атмосфери перманентних тензија.
Инострани траг
На могућу инострану координацију нереда указује неколико фактора, а на првом месту синхронизована одлука технолошких гиганата да се не повинују локалном законодавству.
Подједнако је упадљиво и рапидно брендирање протестног покрета уз употребу симбола и примену медијских стратегија разрађених у оквиру мреже глобалних НВО формираних на искуству и уз директно учешће чланова Отпора.
Упитна дугорочна стратегија
Ипак, неопходно је поставити питање исплативости спровођења обојене револуције у Непалу из угла уобичајених осумњичених.
Из перспективе регионалне логистике, дестабилизација земље би свакако нарушила планове за њену интеграцију у Појас и Пут као што то примећује Достојевски са ФПНа, међутим изузетно неприступачан терен већ сам по себи чини сваки озбиљнији инфраструктурни пројекат колосалним задатком.
Политички гледано, без одржавања неке форме баланса између интереса Индије и Кине, Непал који нема ни других суседа, ни излаз на море тешко да може опстати као суверена држава — стога веома могућа инструментализација Катмандуа било против Пекинга, било против Делхија била би кратког даха.
Импликације
Случај Непала, упркос изузетној медијској пажњи није изузетак — у претходним годинама готово идентични догађаји одиграли су се у геостратешки далеко значајнијим Бангладешу и Шри Ланки, но они нису довели до значајнијих регионалних последица.
С тим на уму, иако у овом тренутку није могуће искључити постојање дубљих стратешких замисли, најједноставнији одговор је да се ради о још једном случају колапса државних институција у југоисточној Азији које различити актери покушавају да искористе за своје циљеве — можда и више у медијима него на терену.
