Паралелно са растућим притисцима како на унутрашњем плану, тако и у Републици Српској, српски национални интереси суочавају се са нападима и на простору Северне Македоније где се интензивира притисак албанских партија на владајућу ВМРО-ДПМНЕ због продубљивања економских и политичких веза са Београдом.
Тако је водећа албанска партија земље, Демократска унија за интеграцију (Bashkimi Demokratik për Integrim) оптужила власти у Скопљу да земљу воде путем ”интеграције у српски, а тиме и руски свет”, те да наменски блокирају даљу евроинтеграцију у корист продубиљвања билатералне сарадње са Београдом, Будимпештом и Пекингом.
Почетком августа, могли смо видети једнако жестоку реакцију Алијансе за Албанце (Aleanca për Shqiptarët) након објављивања информације о инвестицији Телекома Србија у телекомуникациону инфраструктуру Северне Македоније — политички лидери Албанаца инсистирали су да се ради о геополитичком, а не економском пројекту и захтевали су истрагу Агенције за националну безбедност.
Позадина догађаја
Напади албанских политичких снага на политику владајуће ВМРО-ДПМНЕ пре свега се тичу стратешког усмерења Скопља на Србију које се као болна тачка открило током бруталне медијске кампање против потпредседника владе Ивана Стоилковића због његовог присуства на комеморативном скупу поводом 26. годишњице НАТО агресије на Србију.
Једнако значајан изазов регионалним плановима политичких снага које стоје иза ових напада јесте принципијелна позиција владајуће странке Северне Македоније чији су лидери по повратку на власт јасно поручили да ће зауставити албанизацију и бугаризацију земље — овакав став представља препреку како великоалбанском, тако и великобугарском фашизму који су у овом тренутку усклађени са политичким циљевима Запада на Балкану.
Стратешка перспектива
Најзад, у светлу недавно закљученог одбрамбеног споразума Србије и Мађарске, али и јачању веза између српског и грчког генералштаба чији су начелници утврдили постојање одређених дељених интереса и с њима повезаних прилика за унапређење билатералне сарадње, јасно је да би даље продубиљвање односа између наше земље и Северне Македоније отворило врата за формирање јединственог војно-политичког блока на линији Будимпешта – Београд – Скопље – Атина.
Појављивање оваквог савеза на Балкану не само што би представљало више него ефикасну противтежу антисрпском пакту Тиране, Приштине и Загреба, већ би довело у питање и шире стратешке циљеве Запада који Балкан виде као перспективну транзитну зону за пребацивање људства и технике из милитаризованих лука Холандије и Немачке ка будућем југоисточном фронту у Румунији и Бугарској.
Стога, нема сумње да ће албанске партије у Северној Македонији, као лојалисти западних центара моћи наставити да чине све у својој моћи да онемогуће даљу суверенизацију Скопља и спрече успостављање копнене везе између Мађарске на северу и Грчке на југу.
