Почетак нове школске године обележен је још једним таласом масовних протеста одржаних у Београду, притом са нескривеним циљем мобилизације средњошколске демографије — за ову прилику чак је осигуран и импровизован наступ Београдског синдиката испред зграде Пете београдске гимназије у раним јутарњим часовима.
Обнова карневалске атмосфере протеста који су достигли значајан ниво публицитета захваљујући већ добро познатим именима НВО сектора тешко да представља случајност — ради се о планској промени стратегије иза које стоје конкретни циљеви. У прилог овој тези говори и темељна припрема јавности за укључивање нове демографије у протестни покрет, а коју смо могли пратити у деловању информационе мреже о којој смо, на предлог колега, писали недавно.
Припрема сакралне жртве
Укључивање средњошколаца у редове активних учесника протеста представља наставак већ добро разрађене медијске стратегије наша деца™ или младост® (додати југоносталгију по укусу), али и нови развој догађаја који не смемо сагледати одвојено од паралелне радикализације која и у овом тренутку није обустављена, већ само географски измештена из Београда.
Уколико су јуче организовани догађаји, од Београдског синдиката до мирне протестне шетње за циљ имале да учврсте позитивну представу о протестном покрету, а тако и повећају степен учешћа средњошколаца у догађајима на улицама српских градова, шта ће се догодити онда када протести ”поново” постану насилни? Малолетници ће бити употребљени као живи штит, а њихова задржавања од стране безбедносних снага биће инструментализована у пропагандне сврхе.
Сигурни гласови
Истовремено, мобилизација све млађих демографија омогућиће координаторима протестног покрета да смање очекиване репутационе ударе повезане са одржавањем тзв недеље поноса која ће ове године укључивати и протестну шетњу путем које ће припадници ЛГБТ покрета пружити подршку студентима и грађанима у, како наводе, ”борби за равноправније и боље друштво”.
Оваква отворена потврда постојања дељених циљева две организације врло вероватно ће, слично скорашњој ситуацији са подршком порталу N1, довести до активирања давно потиснутог критичког мишљења у десно-оријентисаној демографији која још увек верује у племените циљеве актуелне кризе.
Тај удар биће ублажен поновним преусмеравањем пажње јавности на формалну подршку младих који су, притом, услед високог степена изложености западној популарној култури и америчким садржајима далеко отворенији за вредности које се агресивно пропагирају са друге стране Атлантика — у том погледу, средњошколци за протестни покрет постају идеалан симболички штит. Довољно зрели за улицу, довољно млади да изазову емпатију. Чак и током излета у домен радикалне левице.
Импликације
О последњој тачки у јавности ће несумњиво бити спорења, због чега бисмо већ сада подсетили да је трагедија у ОШ Владислав Рибникар представљала имитацију америчких school-shootings са све планом масакра на енглеском језику — ова мрачна страница историје представља снажан аргумент у прилог тези да се млађе демографије и те како налазе на мети деструктивних утицаја који могу бити инструментализовани на различите начине.
И управо је то оно што видимо и сада — координатори протестног покрета учинили су све у својој моћи да мобилишу средњошколце кроз стварање холивудске представе о борби за слободу, а у склопу шире стратегије повећавања не само притиска на државу, већ и сопственог симболичког капитала. И успех у овом пројекту може имати далекосежне, ако не и трагичне последице у наредним фазама кризе.
