Паралелни процеси
Вишемесечна политичка и друштвена криза у Србији, пролазећи кроз периоде релативног затишја и успона тензија, остаје блиско повезана са ширим регионалним процесима, а пре свега са све озбиљнијом ситуацијом у Босни и Херцеговини где се Република Српска суочава са све отворенијим нападима.
Ово је било случај у марту када су службе Федерације покушале да добију међународну подршку за операцију хапшења Милорада Додика, и то у истом периоду када је НВО сектор у Србији припремао план насилног упада у државне институције — и ово је случај и сада.
Хронологија догађаја
Прву назнаку скорог почетка нове фазе ескалације могли смо видети почетком августа, са одлуком Апелационог суда БиХ да потврди првостепену пресуду председнику РС због непоштовања одлука нелегитимног високог представника Кристијана Шмита — четири дана касније Централна изборна комисија БиХ објавила је о одузимању мандата Додику, што није прошло без реакција у Београду где је потпредседник Владе објавио да Србија неће седети скрштених руку.
Већ наредног дана, српска филијала америчког CNN, новински портал N1, објављује да је група тзв стручњака за људска права из неколико организација које делују при УН упутила апел властима Србије у ком се, како наводе, захтева обустава полицијске репресије против „студената, професора, НВО сектора и грађана“.
Колико сутрадан, министар спољних послова Србије у Вашингтону се састаје са шефом америчке дипломатије који позива Београд да „смањи тензије у Босни и Херцеговини„, а апел тзв међународних стручњака постаје пророчанство које се само испуњава недељу дана касније са првим сукобима на улицама српских градова који избијају 13. августа.
Дрина као линија раздора
Прерастање демонстрација у насилне нереде било је пропраћено опсежном медијском кампањом током које је пласиран и наратив да су полицијске снаге које су се на улицама супротставиле маскираним и наоружаним „грађанима“ заправо полицајци Републике Српске.
Они извори који су учествовали у ширењу ових навода, на првом месту посредством друштвене мреже X, тако тврде да су полицајци из Србије одбили да учествују у санацији нереда због чега је званични Београд био приморан да се за помоћ обрати Бања Луци која је тако представљена као „савезник режима“ — и ово је далеко од првог пута да се овај мотив појављује у српском медијском простору.
Све ово показује да су актуелна ситуација у Србији и покушаји успостављања контроле над Републиком Српском елементи истог процеса, опсежног и отвореног хибридног рата који за циљ има потпуну ликвидацију српског народа као сувереног политичког чиниоца на Балкану, а тиме и коначно затварање тзв српског питања.
Тактички приступ снага које стоје иза ових процеса је јасан — претварање Дрине у линију раздора у српском народу, уз паралелну парализу државног апарата у Србији за циљ има изолацију Бања Луке која без отворене подршке Београда тешко да ће имати капацитета да се одупре колосалним спољним и унутрашњим притисцима.
С тим на уму, чини се да Дрина постаје место на ком ће српски народ или направити избор да остане историјски субјекат, или ће постати подељен, ослабљен, неми посматрач сопствене судбине чији ће курс бити исцртан у западним центрима моћи.
