Према писању листа Reuters, амерички званичници одобрили су предлог нових сиријских власти да 3.500 радикалних исламиста буде интегрисано у редове пост-асадовске сиријске армије у оквиру новоформиране 84. дивизије — апсолутну већину ових џихадиста сачињавају припадници терористичке групе Исламска партија Туркестана, ујгурске организације која се залаже за сецесију кинеске провинције Синђанг.
Позадина догађаја
Ујгури су туркијски народ настањен у Синђангу где је, према попису становништва из 2006. године, чинио око 45% становништва, представљајући тако највећу етничку групу на северозападу Кине — са туркијским језиком и исламском вером, ујгурска заједница остала је у значајној мери изолована што је допринело успону сепаратистичких тенденција, али и религијској радикализацији.
Ујгурски сепаратизам више пута је инструментализован као механизам притиска на Пекинг од стране колективног Запада — две највеће ујгурске организације, World Uyghur Congress и Uyghur Human Rights Project регистроване су у Минхену, односно Вашингтону, при чему потоња чак ни не крије свој крајњи циљ, говорећи о северозападу Кине као Источном Туркестану.
Практична легализација ујгурских паравојних група које су током учешћа у сиријском грађанском рату на страни Фронта Ал Нусра, а потом и Тахрир ал Шам усвојиле салафистичко-вехабијску идеологију несумњиво представља озбиљан безбедносни ризик за Кину — баш као што су радикали из Централне Азије одиграли кључну улогу у извођењу низа терористичких напада у Русији (од којих је најтрагичнији био масакр у Крокус Сити Холу), тако и ујгурски радикали могу покренути низ акција усмерених на унутрашњу дестабилизацију Кине.
Имајући на уму политику нулте толеранције Пекинга у погледу сепаратизма, вероватни неуспех ових напора и даље би био употребљен у циљу дискредитације Кине у међународној јавности која би тако била оптужена за, Западу омиљено, нарушавање мањинских права — у светлу све агресивније позиције Вашингтона, овакав развој догађаја тешко да би представљао изненађење.
