Ситуација у односима Ирана и САД дошла је до тачке значајне збуњености — док су највиши званичници Ирана пре само недељу дана саопштавали о неприхватљивости директних преговора са Вашингтоном, све док Трампова администрација не предузме неопходне кораке усмерене на ”изградњу нарушеног поверења”, сам Трамп је колико јуче најавио управо директне преговоре и то на ”скоро највишем нивоу”.
Све би можда било јасније да само неколико сати раније ирански медији нису објавили о превођењу армије у повишен степен борбене готовости у ишчекивању могућег почетка америчке војне агресије, уз паралелно објављивање пропагандних спотова који приказују ударе на америчке базе у Индијском океану.
Позадина догађаја
Упркос овим контрадикцијама, сви су изгледи да Трампова најава не би дошла без бар неке основе, а промена става у Техерану тешко да би била изненађујућа имајући на уму да се на власти налазе реформистичке снаге које су формирале владу око идеје нормализације односа са Западом у циљу ублажавања санкционих притисака — примера ради, министар спољних послова Саид Абас Арагчи своју политичку каријеру изградио је као амбасадор у Финској, Естонији и Јапану.
Као што смо писали у нашем детаљном прегледу геополитичке позиције Ирана, свака даља ескалација војно-политичке ситуације, а посебно она која би довела до директног сукоба са САД за владу Масуда Пезешкиана представља можда и најгори могући сценарио будући да би овакав ток догађаја довео до потпуног колапса политичке платформе Реформиста практично пре него што је она могла бити реализована у пракси.
Уколико свему овоме додамо озбиљне економске проблеме, али и сада већ незанемарљиву енергетску кризу, јасно је да Техеран не жели нови сукоб уколико може да га избегне. Само што савијање главе пред диктатом Вашингтона тешко да представља гаранцију да сукоб може бити избегнут.
