Амбасадор Европске уније у Узбекистану поручио је да се посета председника централноазијске државе Бриселу очекује већ у првој половини текуће године — две стране планирају да том приликом потпишу споразум о проширењу сарадње и свеобухватног партнерства који ће заменити постојећи договор из 1996. Према речима бриселског званичника:
Нови споразум прошириће оквире наших односа и ускладити их са реалношћу данашњице, односно са тим што су наши односи сада далеко снажнији, а наше везе далеко шире.
Нови споразум притом биће фокусиран на питања инвестиција ЕУ у Узбекистан, продубљивања трговинских односа, али и спољнополитичке и војно-безбедносне сарадње.
Даљи успон пантуркизма
Брисел, међутим, није једини спољни актер који је заинтересован за проширивање свог утицаја у Узбекистану — прве недеље марта у Ташкенту одржан је други по реду Конгрес студената туркијског света у организацији бројних турксих фондова, НВО, али и државних организација као што су Агенција за сарадњу и координацију (TİKA) и Одсек за комуникације при администрацији турског председника.
На петодневном догађају који је окупио 105 студената из 21 државе вођене су дискусије о заједничким академским пројектима чије су централне теме више него индикативне — ту можемо издвојити наслове као што су Заједнички језик турског света, Организација туркијских држава, Заједнички алфабет у формирању заједничког туркијског језика или Туркијски свет после СССР-а.
Позадина догађаја
У новембру прошле године писали смо о значајном расту утицаја колективног Запада на унутрашње политичке процесе у Узбекистану, и нови кораци ЕУ представљају просто наставак исте ове политике усмерене на постепено удаљавање Ташкента од Москве и његову последичну интеграцију у западну сферу утицаја.
Колико ће ови напори бити успешни, међутим, остаје упитно имајући у виду чињеницу да Европска унија у овом тренутку просто нема неопходна средства за значајнији утицај на узбекистанску економију — уз амбициозне планове који произилазе из најављене епохе европског наоружавања који за Брисел у овом тренутку представљају приоритет, сви су изгледи да ће централни носиоци економског утицаја остати у првом реду америчке и британске компаније као што су RFA, или Franklin Templeton.
Пантуркијски пројекат, с друге стране, има далеко веће изгледе за успех — одржани конгрес који је тешко тумачити другачије него као механизам индоктринације усмерен на формирање академске потврде тези о некаквој јединственој туркијској нацији несумњиво ће наићи на одобравање радикалних националистичких снага предвођених партијом ДПМТ (Мили тикланиш) Алишера Кадирова која је на прошлогодишњим парламентарним изборима учврстила своју позицију као друга највећа политичка снага земље.
