У свом скорашњем обраћању нацији поводом драматичних политичких промена усмерених на потпуну реконструкцију сиријске државности, самопроглашени председник прелазне владе и бивши лидер терористичке групе Тахрир ал Шам Ахмед ал Шара објавио је о укидању постојећег устава, као и распуштању свих оружаних група у склопу потпуне реогранизације војно-безбедносног блока, а све то са циљем вођења државе ка дуго ишчекиваној светлој будућности.
Но, ова будућност чини се мање светлом уколико погледамо наративе који су се истовремено појавили у новим државним медијима, а у којима се указује на колапс преговорног процеса са курдским Сиријским Демократским Снагама које су, како се наводи, ”објавиле рат држави” — појављивање ових теза у јавном дискурсу указује на то да уместо светле будућности Сирију чека нови грађански рат у ком ће се дојучерашњи терористи сада под новом државном заставом сукобити са америчким прокси-снагама у виду СДС.
Импликације
Овакав развој догађаја несумњиво би имао драматичне последице по даљи развој ситуације у Сирији, на првом месту због великог броја спољних актера који би у избијању грађанског рата на истоку земље видели било прилику за остваривање сопствених амбиција, било претњу својим кључним интересима.
Највећи добитник у овом сценарију несумњиво би била Турска која са својим прокси-снагама у виду Сиријске Националне Армије и бројних пантуркијских паравојних група на северу земље до сада није успела да оствари значајне резултате против СДС и реализује своје планове за пробијање коридора преко реке Еуфрат између Манбиџа и Тел Абјада.
Тахрир ал Шам и њени савезници, сада реорганизовани у нову сиријску армију тако би могли подржати турске напоре и спровести заједничку офанзивну операцију на широком фронту са циљем пробоја основне линије одбране СДС формиране дуж источне обале Еуфрата — овакав исход несумњиво би допринео расту утицаја Анкаре у Сирији што би Израел несумњиво видео као претњу. Уосталом, званични Тел Авив и отворено је поручио да би протурска влада у Дамаску представљала већу опасност од Ирана.
С друге стране, могућа дестабилизација ситуације у провинцији Деир ез Зор могла би довести у питање америчку контролу над богатим нафтним пољима која се већ дуги низ година налазе под директном окупацијом Вашингтона — у циљу осигуравања својих на првом месту економских интереса САД би морале одустати од идеје смањења броја снага у Сирији, напротив, инвестирајући додатна средства у оснаживање својих база у светлу деградирајуће безбедносне ситуације.
Најзад, израњајући хаос на терену погодовао би и напорима Исламске државе да спроведе реорганизацију у својим редовима и обнови своје изгубљене капацитете — имајући на уму искуство претходне деценије, није искључено да радикални исламисти могу још једном искористити грађански рат да попуне вакуум моћи у сивој зони и тако прошире сопствени утицај.
