Коментаришући израњајућу политичку кризу изазвану најавама Доналда Трампа да ће анектирати Гренланд, министар спољних послова Француске Жан Ноел Бароа поручио је:
Очигледно, не може се ни поставити питање да ли ће Европска Унија допустити другим нацијама да нападају њене суверене границе.
И шеф француске дипломатије није једини — са осудама експанзионистичке политике Вашингтона у јавност је иступио и одлазећи канцелар Немачке Олаф Шолц, подсећајући:
Принцип неприкосновености граница важи за сваку земљу, без обзира на то да ли је она веома мала или веома моћна.
Позадина изјава
О лицемерју ових формулација може се много тога рећи, и Србија на ту тему може много рећи, будући да је управо 1999, а потом и 2008 отворена Пандорина кутија и успостављен преседан — колективни Запад је покушајем насилног отцепљења дела српске међународно признате територије показао да сматра да је суверене границе могуће мењати силом.
И када би Шолц био искренији, могао би рећи да принцип неприкосновености граница важи за сваку земљу политичког Запада, будући да је управо то оно што је имплицитно у такозваном „поретку заснованом на правилима„. Но, и ово је била погрешна претпоставка — зашто би империју интересовала права вазала?
Да ли ће Европа имати политичке снаге и воље да се заиста супротстави Вашингтону уколико Трамп остане упоран у својим намерама велико је питање — имајући на уму дубоку зависност ЕУ од САД у бројним стратешким сферама као што су енергетика, безбедност, али и прехрамбена безбедност ово се чини више него мало вероватним.
Највише што Европа у овом тренутку може учинити јесте преразмотрити своје стратешке изборе и извући одговарајуће закључке — но, чак и ово може се показати недостижним за актуелне политичке елите које су давно ставиле интересе Вашингтона изнад сопствених националних интереса. Стога, сви су изгледи да ће се отпор ЕУ анексији Гренланда и окончати просто озбиљним саопштењима и негодовањем у медијима.
