Уз много помпе и церемонијалности турска морнарица јуче је објавила о званичном почетку рада на више него амбициозном пројекту модернизације флоте који ће обухватати изградњу носача авиона (пројекат MUGEM), разарача (TF-2000) и подморнице (MILDEN) — према доступним информацијама цео пројекат требало би да реализују искључиво турске фирме, са домаћом производњом свих неопходних компоненти.
Импликације
Од три најављена пројекта највише пажње привукао је најављени носач авиона класе MUGEM који ће са три писте и посадом од 800 људи моћи да прими до 50 летилица, укључујући ту како различите типове авиона, тако и беспилотне летилице — интересовање јавности за MUGEM је више него разумљиво будући да постоји свега 25 бродова овог типа на свету, од чега се чак 11 налази у служби америчке морнарице.
Но, носач авиона није само питање престижа, већ и способности пројектовања моћи далеко од сопствених граница и ова чињеница је посебно значајна у погледу политичких импликација амбициозног пројекта Анкаре. Неоосманске амбиције током дугог периода владавине Реџепа Тајипа Ердогана у великој мери су обележиле турску спољну политику и пројекат MUGEM указује на то да наставак истог курса можемо очекивати и у догледној будућности. Штавише, Турска већ располаже носачем беспилотних летилица TCG Anadolu (L-400) који је на борбено дежурство ступио у априлу 2023.
Имајући на уму амбиције Турске у Африци које смо ове године могли пратити у Сомалији, Сахелу, Судану и Либији, чини се основаним претпоставити да ће нови носач авиона наћи своје место у Црвеном мору, тако омогућавајући Анкари да се позиционира као нова сила у источној Африци и успостави војно присуство у стратешки значајним регионима Рога Африке и Аденског залива.
