Током јучерашњег дана у неколико светских медија појавили су се снимци који, како се наводи, потврђују да су оружане снаге под контролом Кабула, било да се ради о званичној армији Авганистана или паравојним групама, успешно успоставиле контролу над најмање једним насељеним пунктом на територији Пакистана — уколико се ове информације потврде, радиће се о новој етапи ескалације на релацији Кабул – Исламабад која је започела 24. децембра када је пакистанска авијација извела неколико удара на циљеве у источном Авганистану.
Хронологија догађаја
Према саопштењу званичног Исламабада, операција пакистанске авијације представљала је одговор на деловање терористичке групе Техрик-е Талибан која се залаже за свргавање пакистанских власти и формирање исламског емирата по узору на онај који су Талибани успоставили у Авганистану — званична пакистанска саопштења тако наводе да су мета удара били објекти на којима су биле стациониране терористичке снаге.
Ово су, међутим, демантовали како званични Кабул који је у јавност иступио са тврдњама о ударима на цивилне објекте у којима је убијено 46 људи, укључујући ту жене и децу, тако и Техрик-е Талибан чије је вођство поновило да група није присутна на авганистанској територији.
У одговору на овај напад, оружане снаге Авганистана у ноћи између 27. и 28. децембра спровеле су операцију на територији Пакистана, мада у овом тренутку нема поузданих информација о томе шта је могао бити њен циљ — ситуација је утолико нејаснија имајући на уму чињеницу да је званични Исламабад потврдио сукобе, али је такође саоштио да нарушавање државне границе није допуштено.
Позадина догађаја
Постоје одређене индикације да је тренутна ескалација у интересу Пакистана који се током практично читаве прошле године суочавао са озбиљним унутрашњим проблемима — од конитнуираних протеста присталица бившег премијера Имрана Кана који је смењен по налогу Вашингтона, а потом и ухапшен, преко раста терористичке активности до ескплозије вреских сукоба који су од краја новембра однели више од стотину живота, покрећући талас грађанске непослушности и блокада кључних саобраћајница које су довеле до практичног колапса критичне инфраструктуре на западу земље, између насељених пунктова Пешавар и Парачинар.
Без јасног плана за решавање ових нагомиланих проблема — изузев насилног разбијања протеста присталица Имрана Кана и увођења забране јавних окупљања у Исламабаду — изазивање кризе која је усмерена на спољну претњу може представљати покушај скретања пажње јавности и преусмеравања незадовољства на треће актере. Да ли ће ова стратегија бити успешна показаће време.
