Током јучерашњег дана на руском сегменту Телеграма покренута је дискусија о такозваној Краљевској атлантској иницијативи Марока чији је главни циљ повезивање држава Сахела са мароканским лукама на обали Атлантског океана и последично отварање нових трговинских рута које би требало да допринесу процесу економске суверенизације региона — на први поглед, ово се чини директном подршком антиколонијалистичким тежњама Савеза Држава Сахела, но ствари нису тако једнозначне, тим пре што овај пројекат готово годину дана након објављивања и даље нема јасну стратегију.
Истовремено, Атлантска иницијатива послужила је као оквир за прилив мароканског капитала у Сахел — у години иза нас, званични Рабат посебно је био заинтересован за суверенистичке земље и чланице СДС, Буркину Фасо, Мали и Нигер, у којима је реализовао енергетске и индустријске пројекте, углавном финансиране од стране уског круга инвеститора.
Руски аналитичари упозоравају да се ови процеси не одвијају без политичких димензија — као значајан пример наводи се чињеница да је Буркина Фасо уз посредништво краља Марока донела одлуку о ослобађању четири француска шпијуна који су раније задржани на територији земље.
Који је интерес Марока?
У погледу Сахела, чини се да званични Рабат игра улогу која је не тако различита од оне која је додељена Анкари у погледу Централне Азије, Сомалије или Судана — заузимајући позицију начелно неутралне стране, Мароко активно ради на промоцији Западних интереса стварајући конкуренцију руским пројектима и иницијативама. И ово, наравно, не пролази без директних бенефита за Мароко.
У првој половини 2024 године, Фронт Полисарио паравојна формација која се залаже за сецесију Западне Сахаре интензивирао је своје нападе на позиције мароканских снага — ову ситуацију искористио је Вашингтон, наоружавајући Мароко системима ракетне артиљерије HIMARS и организујући војну вежбу НАТО под називом African Lion на његовој територији, тако осигуравајући значајан утицај у западноафричкој краљевини.
А имајући на уму чињеницу да Фронт Полисарио ужива подршку Алжира, перспективе јачања Савеза Држава Сахела остају у интересу Марока и услед чињенице да би потискивање терористичких и сепаратистичких снага са севера Малија и Нигера могло довести до дестабилизације југа Алжира где би се туарешке паравојне јединице сукобиле са радикалним исламистима око контроле ограничених ресурса у пустињи.
