У последњим данима 2024. делегације Аустралије и острвске микро-државе Науру потписали су споразум према ком ће пацифичка земља бити у обавези да се консултује са Канебром по питању свих билатералних или мултилатералних споразума са трећим странама, а који се тичу критичне инфраструктуре или безбедности — Аустралијска влада на тај начин добила је формално право вета на оно што би у супротном биле суверене одлуке Науруа. А за ову форму колонијалне контроле, Аустралија ће платити свега 90 милиона долара.
Позадина догађаја
Овај развој догађаја, међутим, тешко да представља изненађење — као најмања држава света која је током деведесетих година прошлог века исцрпела своја рудна богатства, Науру се већ дуже од две деценије налази у стању потпуне зависности од Аустралије због чега склопљени споразум пре можемо сматрати формализацијом постојећег стања ствари него некаквом променом динамике у билатералним односима две стране. Но, уколико то јесте случај, поставља се питање зашто сада? Зашто је Канбера одлучила да сада озваничи своју колонијалну управу када се она успешно спроводи већ деценијама?
Сви су изгледи да се ради о покушају не толико саме Аустралије, колико читавог блока АУКУС, а тиме и САД да осигурају да се Науру неће наћи у сфери утицаја Кине — повод за забринутост западних центара моћи врло вероватно можемо пронаћи у безбедносном споразуму Соломонових Острва и Кине чији је садржај процурео у јавност у новембру 2023. Овај документ, у Канбери и Вашингтону протумачен је као припрема за формирање кинеске војне базе на око 1.000 километара од аустралијске обале.
Није тајна да англосаксонски блок у азијско-тихоокеанском региону сматра појас острврских микро-држава који се протеже од Кукових Острва до Папуе Нове Гвинеје зоном своје практично директне контроле — ове стратешки значајне територије формирају тампон-зону између Кине и Аустралије, односно Новог Зеланда, а такође окружују и америчке прекоморске територије као што су Гвам, Америчка Самоа и Северна Маријанска Острва које су практично претворене у океанске базе оружаних снага САД.
Стога, колективни Запад не жели да ризикује раст утицаја Кине попут оног до ког је дошло на Соломонским Острвима, чак иако то значи формалну ликвидацију суверенитета микро-држава Океаније. И чињеница да је у овом плану Науру био први на листи није изненађење — острвска држава у претходној години је повукла признање независности Тајвана што је у Канбери и Вашингтону протумачено као непогрешив сигнал јачања политичких веза са Пекингом.
