У протеклих неколико дана, нови-стари председник САД Доналд Трамп више пута је говорио о својим територијалним претензијама на Панамски канал, Канаду и, још једном, Гренланд.
О плановима САД за куповину острва од Данске у чијем се саставу формално налази иако са широком аутономијом речи је било и током претходног Трамповог мандата и скорашње изјаве, чини се, показују да републиканац од ових планова још увек није одустао.
Позадина догађаја
Упркос томе, Трамп није први амерички председник који је изнео овај предлог — Хари Труман је још 1946. нудио Копенхагену 100 милиона долара у злату за Гренланд, а 1996. године након уклањања тајности са докумената из времена хладног рата постало је познато да су у периоду 1958 – 1966 САД реализовале тајни војни пројекат (Project Iceworm) који је укључивао планове за изградњу офанзивног нуклеарног комплекса испод леда на Гренланду.
Уколико је Вашингтон још пре више од 60 година видео геополитички значај Гренланда у контексту нуклеарног рата са тадашњим СССР-ом, онда је данас тај значај утолико већи уколико у обзир узмемо растуће интересовање САД за арктички регион које је формализовано у арктичкој стратегији Пентагона објављеној у јулу ове године.
И овде не треба имати илузија да Данска има интересе другачије од Вашингтона — Копенхаген делује у својству америчког сателита, као и готово све европске чланице НАТО, а припреме за даљу милитаризацију Гренланда започео је још пре два месеца кроз преговоре са локалним властима који би требали да доведу до формирања нових извиђачких база дуж обала острва.
У истом периоду, Данска је исказала интересовање за куповину ударно-извиђачких БПЛ од САД (радиће се о моделима MQ-9B Sea Guardian или MQ-4C Triton) и најавила изградњу ваздушне базе у Аалборгу, све то са циљем осматрања руске активности у међународним водама око Гренланда.
Другим речима, милитаризација острва планирана је већ дуго и сви су изгледи да је увођење америчких снага, формално у својству подршке НАТО савезницима, било део тог плана од самог почетка.
И овај случај представља само још један аргумент у прилог тези да од Доналда Трампа можемо очекивати другачију реторику, али зато исту политику.
