Након пада владе Башара Асада у Сирији питање будућности руских база на Средоземном мору постало је једно од централних за разумевање утицаја колапса сиријске државности на глобалну стратегију Русије — тада, писали смо да би евентуално напуштање инфраструктуре у Тартусу и Латакији најснажније ударило на логистику Афричког корпуса РФ за који базе у Сирији представљају кључну транзитну тачку.
Истовремено, изнели смо тезу да овај проблем може бити ублажен формирањем логистичке базе армије РФ у либијском Тобруку у ком су од априла ове године неколико пута примећени руски војни бродови.
Судећи по догађајима претходних дана, ове претпоставке могу се показати као оправдане — 19. децембра, премијер са Запада спонзорисане Владе Националног Спаса Абдул Хамид Дбеиба иступио је у јавност са више него оштром поруком на ову тему:
Нико неће прихватити инострану силу која жели да намеће своју хегемонију и власт држави и народу. А, што се тиче оних који могу ући у ову земљу без дозволе, ми ћемо бити против њих и борићемо се против њих.
Позадина догађаја
Ситуација је више него иронична будући да ова псеудо-суверенистичка (а, у најбољем случају популистичка) порука долази од појединца чија власт произилази искључиво из подршке западних центара моћи и њихових обавештајних служби, истих оних који су Либију својевремено и разорили, и ставили под своју директну контролу.
Ово упозорење, јасно је, упућено је Русији, као и главнокомандујућем Либијске Народне Армије и de facto лидеру паралелне владе у Тобруку Калифи Хафтару који у најмању руку од фебруара ове године остварује директну сарадњу са Москвом.
А, повод за нервозу у Триполију (и далеко значајније, у Вашингтону), по свему судећи, јесте повећање броја забележених слетања руских војних транспортних авиона Ил-76 на аеродроме под контролом Хафтарове ЛНА — колико јуче, компанија Maxar објавила је сателитске снимке руских летилица на либијским аеродромима, а дан раније америчка извиђачка БПЛ MQ-4C Triton осматрала је активности руских снага изнад међународних вода дуж обале Либије.
Све ово поново потврђује да је један од циљева рушења Асада у Сирији несумњиво било и сузбијање капацитета Русије да пројектује моћ даље од својих граница, а посебно у Африци која се убрзано претвара у нови фронт глобалног геополитичког сукоба. И стога, нема сумње да ће Вашингтон и његови сателити учинити све што могу да спрече формирање нове логистичке базе армије РФ на простору источне Либије.
Притом, интензивирање ове конфронтације несумњиво ће довести до продубљивања јаза између Триполија и Тобрука са перспективама евентуалног избијања новог грађанског рата у ком ће и Влада Националног Спаса и Либијска Народна Армија покушати да се позиционирају као носилац либијске државности.
Раније данас, о овој теми говориле су и уважене колеге са канала Рог Слободе чији текст топло препоручујемо.
