Читајући скорашња саопштења бројних званичника држава колективног Запада о ”умору” од сукоба, неопходности разматрања перспектива мировних преговора или могућностима замрзавања сукоба по корејском сценарију, а све то у светлу отказивања састанка контакт-групе НАТО за питања војне подршке кијевском режиму, стиче се утисак да се Запад припрема за евентуално одустајање од свог анти-руског пројекта и препуштање свог кијевског сателита судбини.
Међутим, они који прате догађаје на истоку Европе од почетка СВО добро знају да ово није први пут да у јавном дискурсу колективног Запада наилазимо на идентичне наративе. И, очигледно, никада до сада, није се радило ни о чему другом осим о медијским манипулацијама које су реализоване са различитим циљевима — обично повезаним са приближавањем некаквих избора или других значајних политичких догађаја који су захтевали пацификацију јавности испразним обећањима о миру. Стога, одговор је јасан — да ли се колективни Запад спрема да одустане од Кијева? Наравно да не, само се приближавамо америчким председничким изборима.
Позадина догађаја
Штавише, у овом тренутку видимо све активније укључење НАТО у сукоб — о овоме је експлицитно говорио и начелник руског ФСБ-а Александар Бортников који је пропшле недеље открио јавности информације о присуству редовних војних лица држава чланица НАТО у зони СВО, при чему су они непосредно укључени у планирање операција и координацију борбених дејстава.
Колико јуче, Врховна Рада је предузела и условно правне кораке усмерене на легализацију статуса иностраних официра у оквирима ОСУ, усвајајући закон према ком се појединци без украјинског држављанства посредством специјализованог регрутног центра у Кијеву могу пријавити за извршавање виших официрских дужности — будући да у тексту закона није јасно дефинисано који су чинови обухаћени овим изменама, у овом тренутку то значи да се у украјинском генералштабу могу званично наћи генерали држава чланица НАТО.
И чини се да је у овај процес најукљученија Велика Британија која је посредством сопствене медијске машинерије, а у првом реду журнала The Times започела са кампањом припреме јавности за улазак британских војних инструктора у западне области бивше Украјине — према мишљењу руских аналитичара, међутим, овде се ради о покушају прикривања планова за увођење британског контигента који би могао бити распоређен дуж украјинско-белоруске границе, а са циљем ослобађања снага ОСУ које су тамо тренутно стациониране за пребацивање на линију фронта.
А, говорећи о директној укључености НАТО у сукоб, значајно је и напоменути да је новоформирани штаб пакта задужен за координацију испорука оружја Кијеву започео са радом још у септембру, због чега се одлагања састанка контакт-групе у немачкој бази Рамштајн тешко може узети као доказ некаквог смањења интересовања Запада за сукоб на територији бивше Украјине. Логистичка питања просто су премештена на другу платформу.
Имајући све ове чињенице у виду, јасно је да ни о каквом повлачењу Запада не може бити ни речи — подршка кијевском режиму од стране Вашингтона и његових сателита ће се на један или други начин, мање или више отворено наставити све док процењена корист остаје виша од ризика. А, у овом тренутку то значи да рат до последњег Украјинца остаје стратегија која неће бити преразмотрена у догледној будућности.
