У наставку текуће информационо-пропагандне кампање усмерене против Србије и српског народа, званичник сепаратистичких структура у Приштини који себе назива министром унутрашњих послова Џељаљ Свечља објавио је да је истрага у оквиру случаја Бањска открила да је план ”групе Милана Радоичића” била ”анексија 17% територије Републике Косово*” која би притом представљала само увод у некакву дипломатску офанзиву Београда.
Свечља је том приликом такође подсетио на снимак који потиче са, како он тврди, заплењене беспилотне летилице, а који би требало да доказује да су учесници догађаја у Бањској пролазили кроз обуку на Копаонику, као и на полигону Војске Србије Пасуљанске ливаде. И тако долазимо и до новог мотива овог наратива — према мишљењу самопрокламованог министра унутрашњих послова, овај ”доказни материјал” требало је да доведе до подизања оптужница против официра ВС задужених за Пасуљанске ливаде, као и против начелника генералштаба Милана Мојсиловића.
Позадина догађаја
Ово је далеко од првог пута да од шиптарских сепаратиста долазе више него амбициозни захтеви, но упркос томе, ситуацију не треба узимати олако — и наративи које су пласирали трећеразредни самопрокламовани приштински институти за стратешку безбедност, а према којима Србија планира да на захтев Русије отвори нови фронт против НАТО на Балкану чинили су се као лоша фикција све док се нису појавили на страницама утицајних западних листова какав је Foreign Affairs. Имамо ли гаранцију да исто неће и сада бити случај?
До оваквих сензационалистичких порука из Приштине долази у светлу све отворенијих позива на демилитаризацију дела српске територије — пре свега неколико дана, лидер политичког крила сепаратистичких структура Аљбин Курти отворено је позвао на повратак копнене зоне безбедности, односно на ликвидацију присуства Војске Србије у појасу ширине 5 километара дуж административне линије. И сви су изгледи да интензивирање медијских напада на српски војни врх представља део исте ове кампање.
Са тим на уму, чини се основаним претпоставити да је макар један од циљева хибридних напада на Србију који практично непрекидно трају још од септембарског упада илегалних шиптарских формација на север Космета управо смањење српског војног присуства дуж административне линије и нарушавање стабилности командне структуре уз помоћ медијских и политичких притисака. И ово повећано интересовање за стање наше армије не може слутити ништа добро, тим пре у светлу модернизације терористичких КБС и њихове све дубље интеграције у колективне активности НАТО.
